Rio Tinto, bakar i nova rudarska megakompanija

Rudarska multinacionalna kompanija Rio Tinto stigla je ovih dana na naslovne strane najuticajnijih svetskih medija. Razlog, naravno, nije najava o „stavljanje projekta Jadar u fazu nadzora i održavanja“ ili tužba pred međunarodnom arbitražom protiv države Srbije za odštetu zbog opstrukcije projekta proizvodnje litijuma. To su sada „trice u kučine“. U pitanju je mnogo važniji, i po posledicama dalekosežniji, potez – megaspajanje kompanija Rio Tinto i Glenkor i stvaranje rudarskog giganta čija je vrednost veća od 260 milijardi dolara. Pored litijuma, Rio Tinto sada svoj strateški fokus usmerava na – bakar, metal koji će u bliskoj budućnosti oblikovati pejzaž nove tehnološke revolucije bazirane na veštačkoj inteligenciji.

Vest je prvi objavio Fajnenšel tajms, a ubrzo su je obe kompanije potvrdile. Ovo je sada treći pokušaj, pre godinu dana ozbiljno se „šuškalo“ o spajanju ali kompanije nisu uspele da postignu dogovor. I pre toga propali su pregovori. U međuvremenu, Rio Tinto je promenio generalnog direktora a Glenkor restrukturirao svoj biznis s ugljem što je, izgleda, definitivno otčepilo kanal za novu rundu pregovora o spajanju. Rio Tinto kao kupac ima obavezu da se o svojoj nameri izjasni do 5. februara, to je regulatorni rok do kojeg Rio Tinto mora da saopšti svoju definitivnu nameru – kupuje li Glenkor ili odustaje.

Čini se da za sada obe strane ulaze u dil s velikim entuzijazmom. Primera radi, izvršni direktor Glenkora Geri Nejgl u decembru je govorio o važnosti veličine u rudarskoj industriji, tvrdeći da veće kompanije imaju razne prednosti: „Ima smisla stvarati veće kompanije. Ne samo zbog veličine, već i zbog stvaranja materijalnih sinergija, relevantnosti, privlačenja talenata, privlačenja kapitala“. Do 5. februara ekstaza će se, u poslovnim krugovima od Australije i SAD do Kine i Velike Britanije samo povećavati jer svi su – od političara do investitora i industrijskih stratega – svesni šta će takvo spajanje značiti za globalni biznis. Nije u pitanju samo pojava igrača koji bi po snazi, resursima i globalnom uticaju bio bez presedana u savremenoj rudarskoj industriji.

Niko ne sumnja da je ključni pokretač potencijalnog spajanja Rio Tinta i Glenkora globalna potražnja za bakrom. Energetska tranzicija, elektrifikacija prevoza, digitalizacija, veštačka inteligencija, centri podataka i vojna industrija enormno povećavaju potražnju za metalima, pre svega bakrom. U vreme objave mogućeg spajanja dve kompanije cena bakra dostigla je novi rekord (iznad 13.300 dolara po metričkoj toni), podstaknut prognozom o nedostatku ponude koja bi mogla dostići 10 miliona metričkih tona do 2040. godine.

Geri Nejgl je u razgovoru s novinarima krajem prošle godine istakao ambicija Glenkora da postane najveći proizvođač bakra na svetu (trenutno je šesti najveći proizvođač s tržišnom kapitalizacijom od 77 milijardi dolara). Rio Tinto je druga najveća svetska rudarska kompanija s tržišnom kapitalizacijom od 162 milijarde dolara. Dogodi li se, ova će poslovna konsolidacija značajno transformisati globalnu rudarsku industriju i fundamentalno promeniti pejzaž nabavke kritičnih sirovina, uključujući gvozdenu rudu i metale kao što su bakar, kobalt i litijum. Dakle, sve, materijali ključni za tehnologije u središtu buma veštačke inteligencije. Rio Tinto je prevashodno rudarska kompanija, a Glenkorov veliki deo operacija vezan je za trgovinu metalima i ta sinergija smatra se dobitnom kombinacijom u novom tehnološko-industrijskom dobu.

Uvezivanje portfolija Rio Tinta i Glenkora (znanje plus finansijska moć) ključni je odgovor (rudarske) industrije na novi svetski poredak u kome sirovine postaju važna moneta nacionalne bezbednosti. Bakar, primera radi, nije više samo „jedna od sirovina“ nego kamen-temeljac nove industrijske revolucije koju diktira veštačka inteligencija.

Taj odgovor industrije stavlja u novi položaj i države koje raspolažu kritičnim metalima, rudarskim projektima i prerađivačkim kapacitetima. Te države dobijaće (neke već i imaju) veću stratešku važnost, a manje od tih država biće mimo svoje volje uvučene u šire igre velikih globalnih interesa.

Zašto je dil Rio Tinta i Glenkora važan za Srbiju. Posledice (direktne i indirektne) stvaranja rudarske megakompanije neumitno će osetiti i Srbija. Ne samo zbog uključenosti kompanije Rio Tinto u projekat Jadar gde nije isključeno da će na kraju dana morati da se napravi kompromis između onih koji zarađuju i onih koji žele da žive u idiličnom okruženju.

Možda paradoksalno zvuči, ali veći impakt to spajanje može imati na rudarenje i proizvodnju – bakra.

Na prvi pogled može se učiniti nelogičnim da Rio Tinto i Glenkor imaju bilo kakav uticaj na srpski bakar jer je Rudarsko topioničarski basen Bor (RTB) još pre nekoliko godina predat u ruke kineske kompanije Ziđin. (Jedna zanimljiva digresija: oko spajanja Rio Tinta i Glenkora mogli bi da se pitaju i kineski regulatori jer Kina kao najveći potrošač može preko Državne komisije za regulaciju tržišta, SAMR, da ispita uticaj spajanja na moć nove megakompanije u određivanju cena bakra.)

To što je „Bor“ u rukama Kineza potencijalno bi u jednom trenutku moglo da stavi Srbiju na sto globalnih razračunavanja oko kontrole strateških sirovina i metala. Možda je neumesno poređenje s Grenlandom, ali je sasvim čitljivo poređenje s Naftnom industrijom Srbije i strahom da ćemo jednog dana u bliskoj budućnosti biti primorani da se suočimo sa teškim sankcijama i gutamo gorke pilule zbog odluke vlasti da Kinezima 2018. godine proda bakarni biznis u Boru i kratkoročno se reši jedne muke a dugoročno „navuče bedu na vrat“.

Moguće je da je sada vreme da država proaktivno razmotri razne modele jačanja vlastite kontrole nad strateškim kapacitetom važnog metala kako bi ublažila eventualne negativne posljedice odluka donetih pre osam godina. Od odgovora na pitanje da li je i kako moguće osigurati rezerve strateških metala (pa i bakra) zavisi pozicija Srbije u nadolazećim vremenima opšte geopolitičke nestabilnosti.