Tekst je potpisao novinar Mihael Martines, kod nas poznatiji kao „moj prijatelj Mihael“, kako ga javno naziva predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.

Da li slučajno pogrešno razumevajući Vučićev tekst, ili učitavajući sadržaj koji je samo njemu poznat, tek, Martines navodi i to da je srpski predsednik svojim sunarodnicima rekao u lice, dosad nečuveno: „Da bi Srbi konačno trebalo da se pomire sa nezavisnošću nekadašnjeg dela Srbije.“

Ako je pogrešno razumeo, onda je to priviđanje rečenica koje je Vučić navodno napisao bila masovna pojava u nemačkim listovima (obrazovanijeg staleža) tih dana, jer su svi odreda u autorskom tekstu A. V. videli da „Srbija više nikada neće imati uticaja na Kosovu“ i da Vučić „zahteva od Srba da ovo prime k znanju“. Istini za volju, ovo zaista nigde u Vučićevom tekstu nije pisalo, ali, cela Nemačka, „prijateljska i blagonaklona“ bar prema Vučićevom shvatanju spoljne politike, brujala je o tome. Sindrom „snila baba uštipke“ ili…šta??!

Nedavno je Blic objavio tekst o tome kako je navodno mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, sastavio apel za odbranu Kosova i Metohije. Blic je preneo deo apela u kojem na početku stoji da se „prvi put u istoriji nadvila opasnost da srpska ruka potpiše predaju Kosova i Metohije u tuđe ruke“. I mada se Vučićevo ime nigde eksplicitno ne pominje, Blic tvrdi da se u apelu govori lično o Vučiću, prenoseći citat: „Zakletva data na Jevanđelju prilikom preuzimanja dužnosti obavezuje da se državni i nacionalni interesi štite bez obzira na opasnosti i ucene. Bez Kosova i Metohije ili bilo kog dela svoje teritorije, Srbija ne bi bila samo osakaćena, već i trajno poražena, kao zemlja koja je svoju skupu sudbinu prodala i poništila svoj identitet“.

Da li je mitropolit Amfilohije Radović autor apela ili ga je samo potpisao, kako se kasnije spekulisalo u medijima, manje je bitno od činjenice da je deo SPC osetio potrebu da se takvim apelom oglasi i da ga je vladika Amfilohije sa episkopima, a na radost i ponos svog vernog naroda, blagoslovio svojim potpisom. Kolika je snaga samo njegovog potpisa dovoljno govori to da se odmah projavila potreba za nelogičnim kvalifikacijama, pa je tekst Apela u Blicu nazvan „političkim pamfletom potpuno suprotnim unutrašnjem dijalogu i politici o Kosovu za koju se zalaže predsednik Aleksandar Vučić“. (Nije li paradoks kvalifikovati kao nedopustive stavove sa kojima se ulazi u dijalog? Pa gde je tu onda DIJALOG koji podrazumeva otvorenost za različita gledišta?!?)

Odmah nakon Božića Novosti su objavile na naslovnoj strani reči Patrijarha srpskog Irineja: „Hvala Gospodu što nam je poslao Vučića!“ Naime, na Liturgiji u Banja Luci Patrijarh srpski Irinej je izneo svoj stav da : „Mi“ vidimo koliko se Vučić sa svojim saradnicima „bori da sačuva taj najsvetiji deo naše zemlje, Kosovo i Metohiju“.

Na svakoj svetoj Liturgiji u hramovima širom Srbije verni narod sa ljubavlju i pažnjom svoje posebne molitve Gospodu upućuje za srpskog patrijarha Irineja. Ne samo za njegovo telesno već i duhovno zdravlje. Tako da je Patrijarh višestruko odgovoran pred Gospodom koji je njegov jedini „Šef“.

Ako je naš dobri Patrijarh razumeo da javni dijalog o KiM znači da se i Liturgija može koristiti kao tribina, to baš nije svojstveno dosadašnjem shvatanju suštine liturgijskog zajedničarenja i obraćanja, ali ipak, bitno je šta mu je bila namera. I On zna da samo o tome treba da vodi računa.

Nakon svega, kako do jasnog odgovora na pitanje šta je ovde istina? Da li ono što o namerama Vučića prema Kosovu iznosi nemački novinar Mihael Martines, ili ovo što o Vučiću iznosi srpski Patrijarh Irinej?

U Božićnoj Poslanici Patrijarh je pozvao sve nas da ne zaboravimo nikada da nam je „svaka stopa svete zemlje Kosova i Metohije darovana od Gospoda kao zalog“.

Zato, ne treba sumnjati u to da patrijarh zna šta govori i Čiju svetu Volju govoreći izvršava. Isto tako ne treba sumnjati i da je vladika dobri Amfilohije neophodna opominjuća predstraža iz Istog Svetog Izvora potekla. Apel Vladike Amfilohija i govor patrijarha Irineja tek zajedno, kao nerazdvojiva suštastvena celina tvore istinu ujedno ispunjavajući zavet našeg blaženopočivšeg Patrijarha Pavla: „Deco moja duhovna, Budimo bezazleni kao golubovi i oprezni kao zmije, samo tako ćemo pobediti zlo“.

Oni rekoše, a ima li Aleksandar Vučić uši da čuje ispravno – videćemo.