U prevodu, samo bi, eventualno, Vulin, u celoj Vladinoj postavci, mogao da se ponada da je Dodikov, prilično, žestok patriotski govor upućen narodu i praćen ovacijama, mogao imati pokriće u nekom stvarnom dokumentu, ili, ne dao Bog, s njegovom mogućom implementacijom. Zašto? Pa, samo još Vulin voli te patriotske momente, i mazohistički žrtvuje sebe (izazivajući revolt pučanstva) dajući izjave koje nikud ne vode, do u urušavanje kredibiliteta funkcije ministra odbrane, jer su bez smisla, tačnije, jedino pokriće im je Vučić, stručnjak za marketing. Od najšašavijeg poziva na opštu mobilizaciju žena kojom je (Vučić) Vulina zakopao do struka, pa se u besnim izjavama nekih elitnijih građanki išlo, čak, do otvorenih sumnji u Vulinov polni identitet („obična pi*kica, ni vojni rok nije služio“ B. Srbljanović). Sve do izjave da vojna vežba REGEX 2018 nije vojna vežba nego je „regionalna inicijativa“, kojom je tužni ministar vraćao poljuljani ugled pred jednim delom javnosti. Dopušteno mu je, najzad, da izjavi da dok je Vučić predsednik, a Vulin ministar vojni, Srbija neće ući u NATO. (Tako je Vučić, po izjavama, ponovo egal s Dačićem. I dalje čekamo da se o ovoj i drugim temama oglasi Vučić lično, bez portparola).

Tim pre jer se povodom REGEX 2018, NATO/Partnerstvo za mir vojnoj vežbi, iz ruskih medija ovih dana čuje ocena da je vrag definitivno odneo šalu, jer Partnerstvo za mir znači „partnerstvo za suzbijanje Rusije u Srbiji“.

„Ali, svijetu se ne može ugoditi, moj mali imenjače“, tako naslovom stare srpske narodne pripovetke, Vučić, znalački, povremeno teši neutešnog ministra vojnog.

No, vratimo se nepostojećoj „deklaraciji“. Opozicija je odmah utvrdila da je „deklaracija“ obična kost koju vlast baca narodu, a Vučić hitro, na RTS i drugim sredstvima masovne komunikacije odvratio: „Kako mogu da napadaju tekst koji još nije ni napisan?“. Pitanje je naizgled logično. Vučić, međutim, u besu, gubi iz vida da je imati takvu opoziciju dar koji ničim nije zaslužio. Opoziciju koja reaguje na dokument koji ne postoji, koja polemiše sa Dušanom Kovačevićem zbog nepostojećeg dijaloga, koja zna da je neprekidno reč o koski, ali nit je glođe nit Vučiću daje, pa gde to ima!?. Divota, ovaj će tako doživotno vladati! Ali, s druge strane, Vučić ne otkriva naciji putem RTS i drugih sredstava masovne komunikacije da je onda i vatreni Dodikov stav prema nepostojećoj deklaraciji, takođe, obična paljevina, jer: „Kako može toliko da se loži na tekst koji nije ni napisan?“

I, taman kada su narod serbski, i ostali raspamećeni građani bili na ivici da razumeju do koje mere nas „vuče za nos“ čovek, po kome je IKEA, vrsta kosmičke sile koja se pojavljuje u Srbiji i „menja način razmišljanja“ (!), u priču o važnosti deklaracije umešala se Sonja Biserko, koja optuživši Vučića da je u Veterniku ugrozio regionalne odnose širenjem „ratnohuškačkog jezika u funkciji homogenizacije nacije i podsećanja na srpske žrtve iz Drugog svetskog rata“, nije mogla veći značaj da mu da. Jer Vučić trijumfalno tako dobija novi vetar u leđa za novo zamajavanje nacije, odgovarajući Sonji Biserko, koju, sledstveno svojim evropskim manirima „veoma poštuje i uvažava“, uprkos činjenici da je nedavno za Maticu hrvatsku ukazala da je „cela srpska istorija jedna velika laž“ . I tu sad prepucavanju „patriota i izdajnika“ neće biti kraja. Što je, pred domaćom publikom, teren na kome je Vučić nepobediv.

O, zaista, začudnom, na mahove idolopoklonički intoniranom Vučićevom autorskom tekstu o nedužnoj „IKEA“ moglo bi se, i trebalo bi ozbiljno pisati, kao simbolu, simptomu, simplifikaciji dekadencije i besmisla u koje je Srbija potonula. Ali, priznajem, lakše je napisati metafizički lament nad kućom koja proizvodi nameštaj nego tekst deklaracije. Za ovo prvo ne treba hrabrost.

Zanimljivi su, i u svojoj duhovitosti ohrabrujući neki komentari čitalaca koji prate Danasovo objavljivanje ovog teksta. Jedan kaže: „Ja se posle ovoga plašim da odem u IKEU.“ Drugi kaže: „Ne znam da li je ikada igde u svetu jedan predsednik toliko puta uvredio svoj narod.“