… ili je reč o stvorenjcetu koje je Vučićev omiljeni lik iz lektire tipa „Poniženi i uvređeni“, „Devojčica sa žižicama“, „Ivica i Marica“ (u ovoj poslednjoj Ana bi predstavljala oba lika, jer Dačić svakako nije neuhranjeno siroče Ivica, koji opstaje uprkos nasrtaja veštica i divljih zveri samo stoga što ga čika Vučić štiti, što je, kako nam sam Vučić predstavlja, slučaj sa Anom Brnabić, čitaj, i sa Srbijom!).

Umesno je, vaistinu, upitati se, kako bi Vučić govorio o Ani Brnabić da nije njegov predlog, već predlog nekog njegovog neprijatelja?

Zanimljivo je dešifrovati, da li je Ana Brnabić – nakon neverovatno perfidnog i atipičnog mobinga koji joj se desio pre nego što je uopšte izabrana za premijerku – sasvim lišena osećaja ličnog dostojanstva (ukoliko i dalje prihvata ponudu), te će tako i obavljati dužnost, ne mešajući se u svoj posao. Ili, osoba koja je uprkos svem poniženju kojem je izložena, toliko razumna, pronicljiva i snažna da naravno – prihvati ponuđeno, a onda postane samostalna premijerka, čim se domogne funkcije. Pogledajmo ukratko kako teče Anino predstavljanje Srbiji od strane ex premijera i predlagača.

U SNS su dobri domaćini, oni ti ne žele zlo, videćeš, o, Ana, rekao sam joj. Troje iz predsedništva SNS koji su bili protiv izbora Ane su časni ljudi i dobri domaćini. Palma je dobar domaćin koji razume državnu politiku, ja ga molim da promeni svoj stav, Ana to zna. SNS-ovac iz svešteničke porodice je šokiran, ali zbog mene će prihvatiti Anu, rekao je. Ni u mojoj porodici nisu za Anu, ali prihvatiće je, imate pravo tri put da pogađate zašto, iskreno, vaš Vučić.

Ukratko, protiv Ane su svi koji su po Vučiću za njega, Vučića: Vučićevi glasači, koalicioni partneri, vladike SPC, mediji, Vučićeva porodica, ma, Medina porodica sa sve Zlatokosom, Vučićev drugar Pinokio, kolumnisti antiruskih časopisa, urednici srpskih „sovjetoida“ (šta god da je to?!), heteroseksualci, LGB-populacija, ako joj se smrkne, pošto Ana, pazite sad, neće ići na gej-paradu (!), zatim, ovo je tek hit patka, Putin lično zbog Ane Brnabić obustavlja isporuku migova, pršti po medijima ova neverovatna laža i paralaža, ne bi li se u medijsko dezavuisanje buduće premijerke, čitaj Srbije, uvukla i Rusija. Ispada da je za izbor Ane Brnabić samo Vučić (?), i ako dobro čitam, za sada, NUNS & friends.

Lična je stvar Ane Brnabić što sve ovo „lojalno“ toleriše, ali, ne može biti lična stvar da se princip palanačkog ogovaranja gde je predsednik moćni posrednik između tolikih „dobrih domaćina“ (ogovarača) i strpljive Ane, primenjuje prema ličnosti koja bi sutra trebalo da reprezentuje našu državu, Srbiju. Dakle, lični odnosi „stvorenja“ i gospodara nas ne bi trebalo da zanimaju. Ali ko staje na čelo srpske vlade, i te kako.

Zašto je Ana Vučićev izbor, tema je o kojoj on ponajmanje govori. On se upadljivo bavi dobrim domaćinima (gde je Palma, aman, braćo i sestre, ponajmanji problem). Dragan Marković je tu više nego korisni, neophodni kolorit za Vučićevo prenemaganje do samog kraja pred biračima kojima treba iluzija da je Vučić pokrovitelj udruženja dobrih domaćina. Na kraju će Vučić biti dirnut do suza u predstavi: „Dobri Palma prihvatio stvorenje (IT)“.

Da li neko sa takvom premijerskom startnom pozicijom može uspešno i snažno predstavljati Srbiju u jednom od strateški najvažnijih perioda u životu Srbije (briselski pregovori, rasprava o Kosovu, Ustavu Srbije, itd)?

Onomad, proglašavajući je mandatarkom naglasio je da će Brnabićeva biti zadužena više za ekonomska, dok će neko drugi biti zadužen za politička pitanja? Da li Vučić po Ustavu Srbije ima pravo da ograničava domen budućeg premijera samo na ekonomski? Da li će Brnabić prihvatiti da bude ograničena nije samo njena stvar i ne tiče se njene privatne lojalnosti predsedniku. Ona po Ustavu mora da bude premijer u čijim rukama su sve nadležnosti koje je imao i Vučić kao premijer. Ako Brnabić nije spremna da se izbori za to, onda je zaista bolje da ne bude izabrana za premijerku.

Birači, građani, cela Srbija, i to, odmah nakon izbora uvučeni su u jednu tragikomičnu zamenu teze: Vučićevog srceparajućeg ubeđivanja svoje stranke i koalicionih partnera da promene stav. Umesto da je na izborima pokušao da ubedi građane Srbije da glasaju za SNS, i za njega, nudeći im program tog „promenjenog stava“ simbolično oličenog u ličnosti Ane Brnabić. Koliko vas, od dva miliona mojih glasača, je spremno da glasa za mene i SNS sa ovim programom?“

Šta mislite, koliko?