Foto: Radenko TopalovićNaš je predsednik sav između propagande i fantazma pa mi, njegova publika milom ili silom, ne znamo kad laže namerno, a kad veruje u svoje laži. Prvo nas nervira, drugo nas i nervira i brine, jer nije zgodno da zemlju vodi čovek u čijem su svetu kuće od čokolade, a prozori od marmelade.
Obradujem se zato svakoj, možda i slučajnoj, istini koju izgovori prvi među nama, kao tračku nekom.
Srbiju je netom pogodio neočekivani događaj, uporediv sa sudarom dimenzija pod fiktivnim gradićem Hokinsom, Indijana. Naša je zemlja isto postala poprište stranger things, naime – pao je sneg.
Zgodno u doba praznika i slava, da teča ili strika zbiju standard joke – sneg u januaru iznenadio putare. Naši putari su nepravedno na meti jeda jer sva je prilika da je manje do njih, a više do večite improvizacije naprednjačkih kadrova koji nisu kadri ni za improvizaciju.
Suočen sa sezonskom ljutnjom, prvi među nama je posegnuo za uporednom analizom putarskih službi i meteoroloških prilika u Srbiji i SAD, ali nije pominjao gradić Hokins nego NJujork i Vašington. Kod nas se, kaže, čisti brže nego kod njih!
To ne bih znao, viđao sam samo na vestima kad zaveje po istočnoj obali SAD, ali predsednik prešao na ovom kolumnisti mnogo bliži nemački teren: „Neću da vam kažem“, počeo je predsednik, a onda ipak rekao, „da se čisti i mnogo pre nego na primer u Berlinu.“
To nije nadahnuto kao odgovor socijaliste Nikole Nikodijevića iz jednog januara pre skoro deceniju: „Ne mogu pahulje u letu da se hvataju.“
Prvi među nama nije poeta, ali je majstor poređenja Srbije sa srećnijim zemljama koja se uvek završavaju kao u vicu – na kraju ih je Srbin sve nadmudrio. Te najveći privredni rast u Evropi, te duže porodiljsko odsustvo nego u Nemačkoj, te jeste da kod nas poneki bauštelac padne sa skel, ali u SAD na svakih deset sekundi pogine jedan perač prozora itd.
Uzgred, kod ovih primera je predsednik malkice slagao, a perače su mu, poznato je, saradnici podmetnuli sa jednog satiričnog sajta, ali to je manje bitno. Više je bitno da, kad je oportuno, predsednik poredi Srbiju sa razvijenim svetom da pokaže koliko je narod nezahvalan iako mu sve pruža.
Što se tiče čišćenja puteva od snega u Nemačkoj, naš predsednik je potpuno u pravu. Ovaj kolumnista je video sedamnaest zima u Bonu, snežilo je tu i tamo, i taj kolaps svega valja preživeti.
That being said, ne znam šta bi Draganče iz Krnjače ili Dragica iz Užica – zavejani, zarobljeni, možda i bez struje i grejanja – imali od informacije da se sneg u NJujorku i Berlinu čisti sporije nego u Srbiji.
Možda Dragančetu i Dragici kao melem dođe spoznaja da mrski Zapadnjaci još teže žive sa smetovima, da još češće lome kukove po poledici te sudarima na drumu sebi i svojem BDP-u pričinjavaju materijalnu štetu koja još znatnija je od ove kod nas. Možda se čak Draganče i Dragica, ako i nemaju struje i grejanja, ogreju na lomači propasti Zapada.
Kad smo kod uporednih analiza, predsednik bi mogao da se pohvali i da Nemci još tonu birokratije obavljaju pismima i faksom, da su takoreći digitalno treći svet. Ili da se u nemačkom vrtiću teže nađe mesto za dete nego u srpskom.
Dalje, Srbija ima plodniju zemlju od Saudijske Arabije, bolju hranu od Engleske, više dana za kupanje na otvorenom od Kanade i manje pirata od Somalije. Daleko bolju odvodnu kanalizaciju od Dubaija koji odvode i nema jer nema kiše. Svuda leži potencijal za samohvalu, možda da predsednik konsultuje Nikodijevića, da mu sroči nešto lirski.
Poređenja sa belim svetom tu su ne bi li bilo relativizovano svako proklizavanje režima – od omaški pa do lopovluka. Tako je kako je, ali drugde je još gore! Ćuti, narode, dobro je da si živ! Ako blokaderi dođu na vlast možda i nećeš biti, možda uvezu američke čistače snega, saudijsku pustinju, kanadsku zimu i plombiraju kanalizaciju kao u Dubaiju!
Građaninu se traži da ne živi u svom realnom i jedinom životu, nego u relacijama i poređenjima. Da, recimo, nema kao merilo svoju sasvim ljudsku potrebu da ne pogine na poledici u Krnjači nego da se zadovolji time što eventualno manje gine od žitelja Bronksa.
Da se nasladi prosečnom platom koja je veća nego pre, a ne onim što za nju može da se kupi. Da život olakša saznanjem da imamo moćniju avijaciju od Albanije i više tzv. stranih investicija od Makedonije, Bosne i Crne Gore zajedno!
Ali ne sme da se poredi sve! Daleko bilo, recimo, da građanin uporedi plate lekara u Rumuniji i Srbiji. Ili cene u prodavnici sa mrskom Nemačkom. Ili, ovo bi već bila blasfemija, da nabraja u kojim sve zemljama predsednik nije na televiziji četiristo puta godišnje i gde sve predsednik ne preti tužilaštvu koje goni njegovu svitu.
Draganče i Dragica samo neka se još malo strpe. U ovo doba spektakla, sigurno će neko organizovati svetsko prvenstvu u čišćenju snega pa kad naši nadlopataju Amera i Švabu imaćemo i crno na belo i narodno veselje biće opšte.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
