Legitimitet, nasilje i zbor

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Studenti ne žele da plenumi i zborovi vladaju Srbijom trajno, već da se u vreme kada su naprednjaci izvrgli ruglu i uništili predstavničku demokratiju narod tome suprotstavi koristeći zborove. Uzgred, naša predstavnička demokratija je tako postavljena da sigurno vodi u novu autokratiju ako ne izvršimo temeljni remont. Glasa se za liste, a ne za kandidate imenom i prezimenom što nas vodi u partokratiju. Možda neće biti ovog tipa, ali biće opet partokratija.

2. Kakav tekst ! Bravo!

3. Da baš to želim, kao i moj muž, brat, prijateljice, kolege – samo tih par stavčica iz Vašeg pasusa…

4. Ne. Ljudi bi zato da im studenti izbore normalan život.

   U tome je sav problem i sva razlika između mog i autorovog pogleda na stvar: ja bih da na cilj stignem ispred studenata, ne iza njih.

   Šta je sa Radnom grupom za izborne uslove? Zar nije otišao non pejper u Brisel sa obećanjem vlasti da će srediti REM I primeniti preporuke ODIHR-a da bi otvorio Klaster 3? Da bi se učlanili u SEPAu?

   EU ćuti. I ćutače dok je ne potegnemo za rukav. Tramp jeste tu, ali Amerika nije Srbija, i ono što je Vučić ovde, tamo niko nikada neće biti. Od tog Vučićevog uzdanja u Ameriku, biće jedno veliko ništa, kao i uvek dosad: suštinski smo nekompatibilni.

   Problem smo mi. Da hoćemo da se izborimo za bilo šta, zar se ne bismo borili?

   Kažu, strah. Boje se ljudi. Da razložimo: najveći strah svakog pojedinca je da će biti ostavljen na cedilu.
   Zar nisi skupljena sredstva za zarade nastavnika?
   Zar se ne protestuje posle napada na svakog pojedinca?
   Zar nema solidarnosti i podrške?
   Pa šta čekamo onda? Čega se plašimo?

   Sebe u ogledalu

5. Rekla bih da banalizacija zborova, plenuma i sl. i nerazumevanje zašto su baš u ovom trenutku važni, nije slučajna. Ovo je druga kolumna gde se otvoreno kritikuju studenti, a meni to pali sve lampice na uzbunu! Zar i ti, novinaru Rujeviću!

6. Šta očekivati od nebeskog naroda nego da se skandalizuje za svaki pokušaj racionalizacije našeg ludila.Đinđić lepo reče da u svim zemljama ima ludaka,ali samo u Srbiji mogu da postanu predsednici.Velika je verovatnoća da bi i među studentima izabrali sličnog ovome po mentalnom sklopu.

7. Nije naš problem ovaj sadašnji Vođa. Problem smo mi. MI stalno tražimo Vođu, kome želimo da se ulizujemo i da nađemo nego mesto u njegovoj piramidi, po mogućstvu nešto više nego što smo imali kod prethodnog Vođe, pa uglavnom ga zbog toga i menjamo. Ime, partija i ideologija su nam nebitni. Čak i ako nemamo mesto u hijerarhiji, normalno nam je da podmitimo policajca, „častimo“ lekara, preko Pere, Mike Žike ili Laze sredimo sve što može da se sredi… Mi ustvari ne želimo da institucije rade, odnosno želimo samo kada je neko drugi u pitanju. Mi moramo da se menjamo, studenti nas moraju da promene, Vođa će pasti kao posledica…

8. Studenti su u pravu što forsiraju zborove i više direktne demokratije. Srbiji i srpskom narodu to treba itekako. Minimum 1000 dana direktne demokratije i to iz dva razloga: prvo da bi se kompletna poziciona i opoziciona estrada resetovala. Da zanimanje političar izgubi draz kao mogucnost sticanja velike moći i novca prečicama, a sve sa izrazenim nedostatkom kognitivno-moralnog proizvoda.
   Drugi razlog je promjena srpskog mentaliteta: raditi u firmi 5 dana na autopilotu i vikendom se bezbrizno najesti i napiti je tekovina socijalizma, a on se dokazao kao neodrziv.
   Odrziv je samo sistem gdje se produktivnost, efikasnost i moralnost podignu na listi prioriteta i vrednosti u jednom društvu. Ako nema novca, nemoze biti ni podrske socialno ugrozenima.
   Narod Srbije mora da se uči od malena da je narod vlast i da se svaki gradjanin mora interesovati i angazovati za svoja gradjanska prava, ali i obaveze. Bez toga će ubrzo biti isto sa bilo kojom novom vlašću. „Čujte Srbi“ Arčibalda Rajsa i „Gospodja ministarka“ Branislava Nušića su dokaz da ova boljka srpskog naroda već poduze traje.
   Poslije 1000 dana resetovanja se moze uvesti predstavnička demokratija u cilju pojednostavljena upravljanja, ali zborove i elemente direktne demokratije obavezno ostaviti kao sigurnosni pojas u slučaju ponovne pojave korupcije i negativne selekcije na vodećim pozicijama.