Neke se pobede ne dobijaju na juriš

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Sasvim moguće poštovani Nemanja da nakon ovakvog Vašeg teksta sa komentarom „upadam kao slon u staklarsku radnju“ ali sam i dan današnji ubeđen da je davnog 09.03.1991. godine umesto onog licemernog pokliča „Juriš!“ sa terase Narodnog pozorišta bio pravi juriš uz pravo međusobno raščišćavanje i „razvrstavanje“, inicijalno ovde u Srbiji, dalje ne bi bilo „ispraćanja“ tenkova iz Slovenije na kompozicijama voza, Vukovara, zbega na traktorima iz nekadašnje RSK, Sarajeva, Srebrenice, NATO intervencije 1999, „rađanja Kosova“ 2007 g…Nakon svega toga ovaj Vaš apel na razum i strpljenje nažalost gubi se negde u višedecenijski upropašćenom vremenu i prostoru.

2. A jel moze autor teksta da ne radi a da trazi platu od svog poslodavca? Ili zasto se doticni nije solidarisao sa studentima umesto sto ovde prodaje maglu i licno stupi u blokadu znajuci da nece primiti platu.

3. Lako cemo za upise na fakultete i polaganje ispita. Prvo moramo bre da polozimo najvazniji Istoriski ispit Oslobodjenje Srbije od Bosanskog Srbina Vucica.

4. Šta je autor hteo da kaže

5. Eufemizam za reč poraz. Mi smo poraženi onog trenutka kad je većina podanika odlučila da ćuti i smrdi umesto da se stupi u generalni štrajk. To bi naštetilo mafiji više nego juriš na skupštinu 15. marta. Ovako, ostali su samo prosvetari koji su izolovani i satanizovani ko da ih je sve pravio Pavelić lično. Sada čekamo osvetu ćaka.

6. Nije to baš tako!
   Svi mi koji smo bili onomad u Beogradu, ili bilo gde drugde na protestima smo i dalje tu. Bitka je već dobijena. U suprotnom svaki štrajk bi bio elegantno ugušen.
   Saglasan sam sa stavom da treba naći uravnotežen izlaz i, od jeseni, nastaviti sa malim ili malo većim bunama, tek da ih nerviramo i tek da ne zaborave u kojoj zemlji žive.

7. Bravo za tekst ali ovaj put bravo za Šarlo Akrobatu!

8. “Ne živimo, uostalom, u doba nacista i kvislinga“
   Grešiš, živimo i mani se dobri moj pisanja i analiza jel ti ne ide i ne znam odakle pišeš i kojim očima vidiš ovo što je pred tobom…

9. Pošto niste hteli da objavite prethodni, šaljem vam novi komentar.
   U ljubavi u prvoj fazi dobijamo bitke na juriš. U sledećoj malo zastanemo i razmislimo. Ali, ne odustajemo.

10. Studenti su uradili neprocenjivu stvar za Srbiju. Sada je potrebno biti MUDAR. Vratiti se na fakultete i tražiti umesto onlajn nastave redovnu po ubrzanom principu (subota, nedelja, praznicima) kako bi nadoknadili izgubljeno, omogućili profesorima da dobiju sva primanja, omogućili univerzitetu da se konsoliduje i prihvate nove (revolucionarno nastrojene) brucoše. U isto vreme stasava nova generacija maturanata koja je imala od koga da primi pelcer i svi zajedno od jesenu u odlučujuću borbu. U međuvremenu, tokom leta, pružiti priliku opoziciji da se pokaže.

11. Pre jedno mesec dana, kolumnisti Danasa su pokazivali znake zamora i počeli da kritikuju studente. Sada odjednom, Nemanja, Vidojko i Nenad počinju tibetanskim mirom da propovedaju strpljenje u našim očekivanjima od studenata.
    Fakat je da su ga studenti izduvali 15 marta. Energija potrošena, komunikacija sa građanstvom se izgubila u prevodu. Decentralizacija protesta koja je u početku bila odlična ideja se pretvorila u masu sitnijih protesta i performansa. Objave se skoncentrisale na društvene mreže kao da cela Srbija visu na X-u i Instagramu. Vožnja bajsevima do Strazbura i trčanje do Brisela su bili potpuni promašaj, bar po reakcijama zapadnih centara moći. Sa zahtevom za izbore se kasnilo.
    Studenti i oni koji su ih savetovali su se izgubili načisto. Kao, nećeš da ti protesti budu politički a onda ispostaviš zahtev za nove izbore. Zahtevaš nove izbore i time se “politikalizuješ“ ali nećeš da objaviš imena svojih kandidata. Hoćeš da se baviš politikom a ne izpostavljaš zahtev svih zahteva a to je odlazak Vučića (sa Andrićevog venca, preko Palmotićeve ka ulici 29 novembar, a zatim u pravcu Požarevca).

12. Bravo! Razumno, iskreno, realno.