Ako neće Zabavnik, onda hoće Gardijan

Pisao sam ti, gotovo svakodnevno, a ti mi nikada nisi objavio nijedno pismo i tako mi srušio mnoge snove.

Koliko sam te samo ja voleo, Zabavniče. Mogao si makar jedno pismo da mi objaviš. Da si to uradio, ja bih danas bio mnogo drugačiji. Pravda, međutim, postoji. Zahvaljujući mojoj najboljoj drugarici Suzani, a to si mogao da budeš ti Zabavniče, prvi put sam pisao pismo Gardijanu, i zamisli – odmah su ga objavili. Suzana je danas moj Zabavnik. Ona zna i šta i kako. Uopšte mi nije jasno kako je mogla ranije da se druži sa onim Ivicom koji nikada nije ni obratio pažnju na nju, već se više družio onim devojčicama koje se samo smeju, ogovaraju i vrište.

Lepo je meni moja Suzi rekla – ako neće Zabavnik, hoće Gardijan. I tako je i bilo. Od reči do reči su objavili sve što sam napisao. Posle se Suzana setila da nismo poslali moju sliku, ali umesto nje, uz moje pismo se odlično uklopila ikebana sa neke od njihovih pijaca, tako da sam prezadovoljan. Puno mi znači to što me Gardijan razume. Zahvaljujući tom pismu oni imaju priliku da razumeju moju suptilnu dušu, ali i da vide sa kakvim se avetima borim. Nije lako, dragi moj Zabavniče, otvoriti se pred tolikim strancima koji su imali priliku da vide moje pismo.

Sve je to, nekako, spontano izletelo iz mene. Dobro, malo i iz Suzane, jer ona je moja dobra vila koja je sve to upakovala sa mašnicom i poslala. Najviše me boli to što je tamo neki inostrani časopis ima više razumevanja od mog Zabavnika. Ja nisam obično dete, to mi je i majka uvek govorila. Znam da sam vredan, marljiv, da svakodnevno učim i da sam svakako zaslužio i tvoju pažnju. Iz nekog razloga mi nisi uzvratio ljubav koju sam silno želeo i zato sam veoma ljut.

I ne samo na tebe. Ne mogu da razumem zašto me ljudi ne volje. Sve što sam radio, učinio sam da bi me neko voleo. I ovi što me vole, vole me zbog toga što sam im omogućio da žive onako kako nisu mogli ni da sanjaju. Gardijan je razumeo moju bol i objavio moje pismo u rubrici „Pisma čitalaca“ kako bi što veći broj ljudi mogao da ga pročita, a ujedno se i upozna sa pijačnim barometrom. Niko nikada, u istoriji Srbije, nije uspeo da mu iz prvog pokušaja Gardijan objavi pismo.

Više bih voleo da si to razumevanje imao ti, jer ti si za mene vrh. Često mi Suzana, i dan danas, između nekih papira, tutne i Zabavnik. Tako sam, sećam se, nedavno prilikom susreta sa Ursulom, veoma zahtevnom drugaricom iz inostranstva, među silnim papirima koje je trebalo da potpišem o Kosovu i Rio Tintu, video i tvoj novi broj. Ne samo da sam prelistao, nego sam odmah okrenuo na stranu gde objavljuješ pisma čitalaca i još jednom se razočarao što moje pismo nije izašlo ni u ovom broju.

U tom trenutku sam, priznajem, pomislio da ukinem Zabavnik, ali pre tebe moram da ukinem televizije N1, Nova S, portal Nova i Forbs, dnevne listove Danas i Nova, kao i Radar. Ko zna, možda ću morati i Grand, jer onaj moj drug Željko kreće u neki novi šou program i smeta mu takmičenje za Zvezde granda. NJih nikada nisam ni voleo, a tebe volim i danas. Na sve to, našao sam i neke insajdere koji su obećali da će da mi pomognu.

Tebe neću da ukinem, ali neću ni da zaboravim da si mi razbio dečačke snove. Možda je greška i do mene. Znam da Suzana zna da pošalje neke poklone, ali joj nikada nisam rekao da pošalje nešto tebi. Ume tu svega da bude. Od torbica, cipelica, malo i parica. Sve nešto mislim, ipak si ti Zabavnik, ne prolazi to kod tebe kao kod Gardijana. Mada, ne verujem da je Suzana poslala bilo šta sem pisma, jer smo ciljali rubriku „Pisma čitalaca“. Tu nema potrebe da se bilo šta pogura, zar ne?

Siguran sam, dragi moj Zabavniče, da ni ovo pismo nećeš da objaviš, ali nema veze. Mi smo neraskidivo povezani. Jeste da se radi o još jednoj ljubavi koja mi nije uzvraćena, ali nema veze. Platiće neki drugi koje nikada nisam ni voleo. Sada moram da idem. Spremili su mi vruću kupku i igraćemo se sa penom. Kada smo već kod pene, zašto se brzo rasprši? Ili da pitam Gardijan?

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.