Brnabić: Spremna sam da razgovaramo o „Mrdićevim zakonima“

„Zamisao je da zakonodavna i izvršna vlast podsete jedni druge koja su im ovlašćenja. Zakonodavna i izvršna vlast greši kada ne poštuju zakone koje sama donosi“, rekla je Bjelogrlić.

Ona je podsetila da su izmene seta pravosudnih zakona („Mrdićevi zakoni“) loše prihvaćene od strane javnosti i da loše utiču na pravosuđe.

– „Mislili smo se da zakoni neće biti usvojeni, kad su usvojeni nadamo se da izmene neće biti potpisane, a kad se to desilo zakazali smo ovu tribinu. Svrha ove tribine jeste da na osnovu izlaganja učesnika, društvo sudija i tužioca sastavi pismo vladi – kazala je Bjelogrlić.

Današnja tribina se organizuje povodom nedavno usvojenih izmena pravosudnih zakona, koje su izazvale brojne reakcije u stručnoj javnosti, među nosiocima pravosudnih funkcija i u širem društvenom prostoru.

Skupu, između ostalih prisustvuju Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine i Vladan Petrov, predsednik Ustavnog suda.

– Nisam pravnik, ali sam ovde kao neko ko je učestvovao u izmenama Ustava u domenu pravosuđa i ponosim se time. Imali smo čitav niz javnih rasprava, otvorenih stolova, konstatovali smo se sa Venecijanskom komisijom i EU. Nismo želeli da idemo suprotno mišljenju Društva sudija Srbije i Udruženja tužilaca Srbije – rekla je Brnabić.

Ona je dodala da su se tokom izmena Ustava najviše bunili oni koji se „busaju“ u vladavinu prava – sektor civilnog društva i nezavisni mediji „koji ih kritikuju“.

– To vam govori koliko je nekim ljudima važna vladavina prava, a koliko je koriste samo za političku varijantu – rekla je predsednica Narodne skupštine.

Navodi da je, koliko je razumela, problem novih pravosudnih zakona to što pobijaju poslednje ustavne izmene.

– Što nas sad ne pohvale oni koji su bili protiv nas tada? Bili su protiv ustavnih amandmana, kako je moguće da budu i protiv ovih zakona, koliki je to stepen licemerja? Šta god da uradimo, koliko god da imamo javnih rasprava, da se konstatujmo sa Venecijanskom komisijom, dobili zeleno svetlo od Brisela, imali smo to, pa im nije odgovaralo. Više su kritikovali ustavne amandmane nego ove zakone. Ovde sam danas da kažem hajde da menjamo, poslala Venecijanskoj komisiji da hitno pogleda izmene zakona – rekla je Brnabić i dodala da je, bez obzira na stav te komisije, spremna na razgovor sa domaćom stručnom javnošću o ovim zakonima.

Sudija Nada Đorđević, iz Društva sudija Srbije, kaže da je javnosti sporna procedura usvajanja izmena zakona po hitnom postupku.

– Po hitnom postupku može da se donese zakon usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, kao i radi usklađivanja sa međunarodnim normama. Takođe je predlagač u obavezi da objasni zašto predlaže zakon. Razlozi hitnosti izmene zakona bili su identični za svih pet predloga i glasilo je: predlaže se hitna izmena zakona, zato što trenutni zakoni mogu da utiču na rad sudstva i tužilaštva – rekla je ona.

Đorđević je još jednom napomenula da hitna procedura ne može da se pokreće zbog mišljenja predlagača i dodala da se „stiče utisak da ovaj izuzetak prihvatio zbog izbegavanja javne rasprave“.

Dodala je da je Mrdić kao razlog za hitnost naveo mogućnost hapšenja ministra i predsednika.

Lidija Komnen Nikolić, predsednica Predsedništva Udruženja tužilaca Srbije, kaže da smo nakon dve i po godine primene zakona došli u situaciju da pričamo o javnotužilačkoj funkciji.

– Naš kritički stav smo izrazili u subotu, na Maršu za pravosuđe, ali moram da vas podsetim da je to legitiman način, prema Ustavu. Ne mogu da se složim sa svim stvarima koji su govornici izgovorili na protestu, ali jeste jedan vid poruke zakonodavnoj i izvršnoj vlasti – rekla je Komnen Nikolić.

Naglašava da bi nakon skupa kao što je bio Marš za pravosuđe normalno bilo da svi zajedno sede za istim stolom i diskutuju.

– Visoki savet tužilaštva je garant samostalnosti svih nas. Samo sa dve odredbe vi ste promenili nezavisnost javnog tužilaštva – rekla je Komnen Nikolić.

Podsetila je da su pristalice Mrdićevih zakona kao razlog za hitne izmene zakona poslali Venecijanskoj komisiji blokadu tužilaštva.

– Dok je trajala harmonija odnosa, sve odluke su donošene gotovo jednoglasno. Nisu se birali javno tužioci, za to nije bila potrebna izmena zakona već da se raspiše konkurs. Oduzimanjem nadležnosti Visokog saveta tužilaštva ozbiljno se oštećuje nezavisnost – kazala je Komnen Nikolić, dodajući da ne razume sistem eksperimentisanja kada je u pitanju beogradsko pravosuđe.

– Lično mi smeta što se ovo zakoni zovu Mrdićevi, zakone je usvojila Narodna skupština. Da li će neko da snosi odgovornost za sve implikacije zakona, videćemo. Stručna diskusija mi je nedostajala, legitimno je imati drugačiji stav i razgovarati o tome. Lično mišljenje, zalaganje za vladavinu prava je najveći stepen patriotizma. Dajte priliku da razgovaramo sa pristojnošću – istakla je Lidija Komnen Nikolić.

Predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov je kazao da će „pojedini mediji njegovo izlaganje okarakterisati kao napad na pravosuđe“.

– Funkciju javnog tužilaštva ne poznajem dovoljno dobro – rekao je Petrov, a onda počeo da citira uvod svoje knjige o ustavnim nadležnostima u pravosuđu. Naveo je da nezavisnost sudstva, ma koliko vredna, nije cilj već sredstvo i dodao da mu je predsednica Venecijanske komisije rekla da su „on i Srbija napravili čudo“.