Đuro od Hlebana

Zahvaljujući mudroj politici predsednika Srbije, nikada mudrijoj u istoriji ove zemlje, građani Srbije, poput Švajcaraca, pojma nemaju ko je predsednik Vlade, a ko su ministri. Premijer bi, barem po slovu Ustava, trebalo da bude najvažnija funkcija u Srbiji. Veća čak i od sada mitske funkcije predsednika Srbije. U Srbiji to, međutim, ne može da prođe tek tako, jer se već nekoliko puta, poput dana mrmota, ponavlja situacija da imamo predsednika države koji po Ustavu i nema neka velika ovlašćenja, ali u praksi to izgleda mnogo monstruoznije nego što bi iko i pomislio.

E, upravo je zato predsedniku Srbije bio potreban neko poput Đura Macuta. Tih, povučen, miran, da ne talasa, da se ne meša u svoj posao, da je potkupljiv različitim privilegijama i da ga niko ne zna. Pa, i sam Đuro se u svom ekspozeu u Skupštini Srbije zapitao – Ko je Đuro Macut? Tada je, doduše, dao odgovor da je sin Srbije!

Taj sin Srbije bi verovatno postao premijer Srbije i koji dan ranije da nije imao neka hitna i neodložna posla kod notara. Toliki je sin Srbije da je pre stupanja na najvažnije mesto u političkoj nomenklaturi morao da kupi neku kućerinu od milion i kusur evra. Zanimljiva je ta veza između sinova Srbije i milionskih nekretnina. Majka Srbija, očigledno, nije štedela kada su njeni sinovi u pitanju.

Bilo je jasno da se mi novinari nećemo mnogo najesti hleba kada je Đuro u pitanju. Ne samo da nismo sinovi Srbije kakav je Đuro, već zato što je dotičnom jasno stavljeno do znanja da njegov posao nije da komunicira sa sedmom silom. Ima ko će to da radi umesto njega. Tako će Đuro ostati upisan u političku istoriju Srbije kao premijer koji u prvih 100 dana svoje vlade nijednom nije stao pred novinare i odgovarao na njihova pitanja.

I bolje je, jer kako se blamira u strogo kontrolisanim uslovima, kako bi tek izgledao naspram pravih novinara. Predsedniku Srbije uvek polazi za rukom da nađe zamene za funkcionere koji su još gori od tih prethodnika. On je, međutim, uspeo. Ana je išla Jarkovo, a Đuro u Hlebane. Već me hvata jeze od pomisli da bi Đuro mogao uskoro da postane bivši.

I kako da se onda živ čovek ne zapita šta će nekome poput Đura premijerska funkcija. Ipak se radi o akademiku i univerzitetskom profesoru. Nema zdravorazumskog odgovora. Ko zna, možda odgovor leži u to kući od milion i kusur evra. Kažu da svako ima tačku preloma. Možda je Đura prelomila lepota tog zdanja, ili želja da se pod stare dane „pokaže“ i „dokaže“ supruzi koja je, priča čaršija, dominantnija od njega, naročito u struci.

Informacije o svemu tome, očigledno ima predsednik Srbije, koji nepogrešivo ume da zavitlava i omalovažava sopstveni narod. Naročito u ova smutna vremena kada treba od majke Srbije uzeti sve što je moguće. Zato je potreban Đuro, neko ko će da potpisuje sve ono što ima veze sa Ekspom, kako bi predsednik Srbije uživao u plodovima svog rada bez da ga neko bilo šta pita. Ako ga i neko bude nekada pitao, samo će da prebaci pitanje na Đura, on je potpisivao. Isto kao što je Dačić potpisao Briselski sporazum. To što mu je aktuelni predsednik Srbije tada zavrtao klikerčiće i ubeđivao da to uradi, nikoga se ne tiče. Važan je potpis.

Bolno je bilo gledati kako i koliko mediji odani predsedniku Srbije ignorišu napore Đura da se nekako pojavi u javnosti. Retko ko ga je ispoštovao. Čak i ona samopohvalna kreštaljka sa Pinka ladno je u programu poručila svom sagovorniku, Milošu Vučeviću, da je on za nju i dalje premijer. Boli nju onaj jastuk na kojem sedi da bi izgledala iole normalna u ekranu, što na taj način unižava instituciju premijera Vlade Srbije. Taj servilni način izvršavanja radne obaveze u naprednjačkom medijskom logoru mnogo nas košta i tek će nas koštati.

Za početak izgleda da košta Đura, ali i njemu puca gajtan zbog toga. On dobro zna u kakvo se kolo uvrz’o i ima svoju računicu. Te računice, nažalost, idu uvek na naša pleća koja pucaju po sve većim teretom. A, onaj glavni uživa i tera po svome, makar to značilo i da Iva Štrljić može da računa na neku funkciju. Mada, ko zna, kada pogledamo Đura i Ivu, deluju kao idealan par.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.