Duša i zadnjica nisu isto

Kao neko ko je aktivni učesnik afere kofer, ili glavni junak nemog filma sa izvesnim Mišom Bananom, u normalnoj zemlji ne bi mogao da primiriše bilo kakvoj državnoj funkciji, a kamoli ministru policije. U Srbiji je to moguće zato što predsednik države lakše svima upravlja ako su takve ličnosti, podobne ucenama i poslušnosti, na svim bitnim funkcijama.

Zahvaljujući predsedniku Srbije, Dačić je bitan u policiji koliko i semafor u GTA. Tu je gde jeste, jer slepo izvršava sva naređenja, iako bi on to možda i nešto drugačije. Ko zna, možda bi i ostavku podneo, ali to tako u ovakvom sistemu vrednosti jednostavno ne ide.

Dačić je, kao ministar policije, dozvolio, ili omogućio predsedniku Srbije da kao niko nikada ponizi srpsku policiju i ostavi ogroman pečat bruke i sramote na njenoj uniformi. Nedavno je predsednik Srbije rekao da ga je duša zabolela kada je video kako su se sukobili navijači Crvene Zvezde i pripadnici policije države Srbije. Očigledno da ga je zabolela i zadnjica zbog polivanja vodom te iste uniforme u Kraljevu kada su članovi SNS-a uzeli crevo i prskali po narodu u ovom gradu. Prvi na udaru su bili policajci.

Mesecima nam Dačić i predsednik Srbije govore o tome da država neće da dozvoli napad na policajce i da će svako ko to uradi da odgovara. Imali smo priliku da svedočimo hapšenju maturanta zato što je krenuo po knjižicu u školu, čoveka koji je policiji ponudio limun, žene koja je viknula pumpaj, ali nijedan od napadača na policiju zbog kojeg se naš predsednik požalio na bol duše nije priveden. O ovima koji su polivali vodom policiju u Kraljevu da i ne govorimo. Verovatno je i Dačića zaboleo donji deo leđa zbog toga. Nisu duša i zadnjica isto.

Predsednik Srbije je tu policiju dodatno ponizio, jer ju je pretvorio u lokalohranitelje prostorija svoje stranke. Srpska policija danas služi da se štiti iznajmljene lokale SNS-a širom Srbije, kao i da čuva jedini zatvor na otvorenom u državi – Ćacilend. Za taj posao danas srpski policajci primaju platu i što je najgore, ne uspevaju da sačuvaju ni sebe.

Kakvi god da su, naši su i ne zaslužuju takav tretman, iako mnogi s pravom misle drugačije. Mogu da zamislim kakav je osećaj onih policajaca u Kraljevu koje su šlaufom isprskali, ko zna možda i kriminalci, pošto znamo da između njih i članova SNS-a često nema granice. Lično, ne žalim ih, jer jedan da se okrenuo ka SNS-u i da im je barem verbalno nanu naninu, imao bi moje simpatije. Ovako, bez ikakvog respekta mogu samo da zaključim da je sve to deo jedne te iste kriminalne strukture, bez da se iko ljuti.

Ako su ti policajci spremni da ćute i da trpe to što predsednika duša boli što su njegovi navijači nasrnuli na policajce, a uopšte ga ne zanima niti tangira činjenica da su njegovi članovi polivali vodom te iste policajce, ko sam ja da im spočitavam dostojanstvo i obraz.

Taj isti predsednik je, pre neki dan, doveo silne policijske snage u Šabac ne bi li zaštitio svoje prostorije i prostorije jedne minorne i potpuno nebitne lokalne TV stanice. Tog dana u gradu na Savi je organizovan veliki protest protiv kopanja litijuma u Jadru. Nijedna državna institucija nije tog dana bila obezbeđena. Građani su komotno mogli da uđu u prostorije policije u Šapcu. Svi su bili na zadatku ispred SNS-a.

Šta je taj SNS, pa da policija mora da čuva njihove prostorije? Tačno je da se i u očima tih pripadnika MUP-a videla nelagoda, ali žalim slučaj. Svi su bespogovorno odradili posao i dokazali nam na delu da su članovi SNS-a mnogo važniji i mnogo ravnopravniji od ostalih građana Srbije. E, to poniženje policije nikada ne bi trebalo da se ponovi, a ponoviće se.

Lako je vikati „Aco, Srbine“ i vijoriti srpske zastave kada vas obezbeđuje trostruki kordon policije. Nisu toliko hrabri svi ti predsednikovi ljudi kada policije nema ispred njihovih prostorija. Manji su od makovog zrna. Pognutih glava šetaju srpskim gradovima.

Neverovatno mi deluje činjenica da koleginica sa RTS-a nije ni pomislila da pita predsednika države da li ga je nešto, poput duše, zabolelo zbog prskanja policije u Kraljevu. To je, međutim, stvarnost i svakodnevica na koju smo navikli i sa kojom živimo. Srećom, svemu tome će uskoro biti kraj.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.