Ovde više nema izbora

Verovao sam, nadao sam se, želeo iz dubine svoje duše, da Srbija i njeni građani posle Slobodana Miloševića neće više nikada imati takve krvopije, mediokritete, nasilnike, nedemokrate i pre svega neslobodne ljude koji ne prezaju od onih najgorih životinjskih nagona zarad opstanka na vlasti, pozicijama moći i gaženja svega onoga što ne sluša i veliča vođu. Tačno je, bio sam naivan i kriv sam što nisam uradio više da se to ne desi. Nije nikakva slabost priznati. Mnogo toga sam mogao i bolje i više. Koliko smo tek toga mogli svi zajedno više i bolje da uradimo.

Dozvolili smo sebi, ogrnuti lažnim komforom i luksuzom, koji su postali mera vrednosti naših života, da živimo život beskičmenjaka, podanika, jeftinih slugu. Mnogo je ljudi spremno da proda svoje dostojanstvo, a mnogo više da okrene glavu i gleda svoja posla.

Šta još treba da se desi da bismo konačno shvatili šta se ovo dešava. Za početak, treba stvari i svet oko sebe nazvati pravim imenom. Kako oni prema našoj državi, tako i mi prema njima. Nije on nikakav predsednik. On je najobičniji propalitet, diktator, a nadasve vođa organizovane kriminalne skupine koja ovoj zemlji oduzima budućnost. NJemu reč „Srbija“ znači taman onoliko koliko nula stoji ispred većih cifara njegove ukupne pljačke. Dobrovoljac sa Jevrejskog groblja je odlučio da nas sve sahrani i ponudi svetu kao turističku senzaciju.

Ovo nije država, već kazamat u kojem ima mesta samo za one bez kičme i spremne na ponižavanje. Srbija nema institucije, a uskoro će ostati i obrazovanja i kulture. Ostaće nešto malo sporta, jer i vođe navijača treba da namire svoje potrebe.

U ovoj zemlji se na izbore ide kao na front, u unapred izgubljenu bitku iz koje je moguće izaći izdignute glave, ali po veliku cenu. Pitanja je dana kada će neko životno stradati zato što taj neko ne misli kao predsednik. I predsednik će imati razumevanje za tako nešto. Naša zemlja je jedina na svetu u kojoj kriminalci ne dozvoljavaju narodnim poslanicima da idu na svoj posao, a policajci ih čuvaju ako se neko slučajno drzne da snima građane prvog staleža u naprednjačkoj kriminalnoj nomenklaturi.

Ne postoji šansa u kojoj je moguće pobediti na bilo kakvim izborima koje on organizuje. Situacija u kojoj Vučić izlazi pred kamere, i priznaje da je izgubio izbor, neće se desiti. Istini za volju, on je doživeo pravi debakl na nedeljnim izborima, jer je osvojio između 20 i 30 odsto manje procenata nego pre četiri godine. Znam da je mala ta uteha, naročito svima onima koji su glasali protiv vlasti u Mionici, Negotinu i Sečnju, jer će ih isti ljudi gaziti i naredne četiri godine.

Šta nam je činiti? Da se predamo, ne možemo, a da se popravimo, ispravimo neke greške, e to možemo. Neko je to lepo napisao – jedan front, jedan zahtev, jedan dan! Moramo, kako znamo i umemo da nastavimo ovu našu borbu. To je pod jedan i najvažnije. Prema njima moramo da se ponašamo kako su i zaslužili. Oni nisu naši politički protivnici, oni su neprijatelji Srbije, njeni okupatori. Sa njima nema pregovora, dogovora i saradnje. Na sve te priče, izmišljene ili ne, moramo da stavimo tačku. Da li treba da čekamo da se on smiluje i da raspiše izbore kada on to bude hteo? Hoćemo li i to da mu dopustimo? Borba za slobodu i demokratiju mora da se nastavi. Sada, kada smo utvrdili da sa njim na čelu Srbija neće imati izbore, na nama je da do tih i takvih izbora dođe. Ako budemo dozvolili da nas mrcvari još godinu dana, da nas manta, a za to vreme Srbija i dalje nestaje pred našim očima, onda ćemo tek da nadrljamo.

Ako mi nismo sposobni, ne znam ko će to da učini. Najbolje bi bilo da se ti neki izbori organizuju i kontrolišu pod patronatom EU, jer očigledno u Srbiji vlast ne poseduje demokratski kapacitet za tako nešto. To se, međutim, neće desiti tako lako.

Vlast koja ćacilend nameće kao uzor, Vladu Mandića kao kontrolora izbora, sluge i megafone kao merilo novinarske profesije, svom narodu ne želi ništa dobro. Ulazimo u fazu u kojoj više nemamo pravo na greške i u kojoj moramo da pokažemo da smo rešeni da na uništavanje Srbije stavimo tačku.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.