Utakmica života

Od toga nema ništa. Imamo posla sa najtežim oblikom monstruozne političke neodgovornosti kakva nikada nije kročila na političku scenu. Neka se niko ne ljuti, ali ovaj je mnogo bolesniji čak i od Slobodana Miloševića. U svakoj zemlji postoje umobolnici, ali samo su u Srbiji takvi ljudi na vlasti. Čovek koji zna ko koga, ko je čija žena ili više to nije, navodno nije znao da se u Novom Sadu organizuje komemorativni skup na godišnjicu pada nadstrešnice, zapitavši se da nije slučajno neka utakmica.

Niko nikada tako brutalno nije unizio nevine žrtve poput njega. Verovatno je odmah naručio čuveno istraživanje javnog mnjenja i video je brojke. Prvo se izvinio, a onda je proglasio Dan žalosti za zločin počinjen pre godinu dana. Mogao bih ruku u vatru da stavim da u Srbiji nikada nije proglašen Dan žalosti godinu dana kasnije od nekog tragičnog događaja. Zašto nismo imali Dan žalosti godinu dana kasnije od zločina u „Ribnikaru“ i selima u okolini Mladenovca?
Zato što sada mora da se pere od svog zla koje se nakupilo u njemu. Mora da pokuša da pokaže barem malo ljudskosti posle one „utakmice“.

Zašto nije došao u Novi Sad da upali sveću, nego je i nekadašnjeg gradonačelnika Novog Sada i premijera u trenutku pada nadstrešnice doveo u Beograd, u crkvu, da upali sveću. Na stranu to što ni taj diletant nije umeo ili nije hteo da ispoštuje žrtve, pa se navrat-nanos prekrstio na način koji nije u skladu sa pravoslavnim običajima.

Hajde što nije i ne sme da priviri u Novi Sad, ali da to nije smeo ni najveći profiter na čelu SPC u njenoj istoriji – patrijarh – nemam reči. Nema u Novom Sadu crkve dostojne patrijarhove službe za 16 nevinih žrtava? Od svega su napravili sprdačinu, pa i od tog 1. novembra.

Šta tek reći o njegovom izvinjenju? Bruka i sramota nekoga ko se nalazi na mestu predsednika Srbije. Da zanemarimo šta je sve govorio pre tog izvinjenja, već samo da vidimo njegove poruke tokom dešavanja u Ćacilendu u nedelju uveče. Nazvao nas je kukavicama, siledžijama, rekao da smo nervozni jer smo doživeli debakl. Zamislite, onoliko ljudi u Novom Sadu oni nazivaju debaklom i fijaskom. Nešto ranije je novinaru N1, Miodragu Sovilju, rekao – Hajde, stručnjače. Verovatno sam nešto i propustio.

Njegovo „izvinjenje“ se ogleda i u tome što je Srbiju ostavio bez javnog saobraćaja u subotu, 1. novembra, a Novi Sad i bez vode. „Izvinjenje“ je i onaj napad na decu iz Novog Pazara na ulazu u Novi Sad. Ništa manje izvinjenje nije ni ruganje Dijani Hrki puštanjem pesme ispred Skupštine Srbije – Pošla majka sina da potraži. Videli smo, čak zahvaljujući i Informeru tokom njegovog uključenja, kako ćaci napadaju ljude koji su došli da podrže Hrku, jer je neposlušna režija baš te kadrove puštala u trenutku predsednikovog obraćanja.

I moram iskreno da vam priznam da sam već malo umoran od komentara tipa – predsednik se na taj način obraća svojim sledbenicima. Boli me uvo kome se i kako obraća. Problem je što na taj način vređa žrtve i omalovažava inteligenciju normalnog sveta. Za njegove me, takođe, zabole. Imaće ti ljudi o mnogo čemu da razmisle – šta su sve radili zarad svog vođe.
Na sve ovo, on planira 9. novembra skup u Novom Sadu u kojem je nepoželjan. Hoće po svaku cenu da izazove haos u zemlji i da nas proglasi krivim. A onda mu je samo nebo granica. Vanredno stanje, građanski sukobi, pretvaranje stadiona u logore…

Možda sam naivan, ali verujem u slobodarski duh Novog Sada i da taj bal vampira neće dozvoliti.

Postoji neka priča da će taj svoj najavljeni skup u Novom Sadu da iskoristi kao početak predizborne kampanje za izbore koje bi raspisao za 28. decembar. Mada, kukavica je to. Kako za taj skup, tako i za raspisivanje izbora.

Na nama je da se ne predamo i ne povučemo ni za jotu. Utisak je da nikada nismo bili ujedinjeniji i udruženiji. Samo tako možemo da pobedimo i oslobodimo se ovog zla. Pred nama je utakmica života, a ulog je budućnost Srbije. Ništa on više ne može da uradi izuzev da nas sve pohapsi i pobije. I to zavisi od nas da li ćemo tako nešto da dozvolimo.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.