Pobediti u Boru

Ovaj grad, poznat po rudniku bakra, a sve ga više ljudi doživljava kao prvu i pravu kinesku provinciju u Srbiji, može da bude idealan za uspeh opozicije i studenata, koliko god to zvučalo nemoguće i nelogično.

Od dolaska Kineza u Bor, SNS je imao većinski paket uticaja na Rudarsko-topioničarski basen Bor. Išlo se dotle da su i šefovi smena morali da zovu radnike da izađu na glasanje i da zaokruže voljenog im predsednika. Danas toga nema. Kineze ne zanima politika u RTB Bor, odnosno Zi Đinu. Pre nekoliko godina, kineski rukovodioci nisu dozvolili svojim radnicima da idu na predsednikov miting u Beogradu. Umesto 19 autobusa, tog 19. aprila je iz Bora krenulo svega pet ili šest. Danas se na nekim rukovodećim mestima u ovoj kompaniji nalaze ljudi koji, ne samo da su protiv SNS, već su i otvoreno članovi i rukovodioci opozicionih partija.

Dakle, SNS ima sve manji uticaj u ovoj kompaniji koja broji nekoliko hiljada zaposlenih. Nije da je baš bez uticaja. Primer iz avgusta meseca prošle godine govori o tome. Na dan rudara, 6. avgusta, tradicionalno se dodeljuje Šistekova nagrada. Tu nagradu je trebalo da dobije jedan od inženjera koji je ujedno i predsednik jedne od lokalnih opozicionih partija. Čak mu je i odluka o tome da je dobitnik te vredne nagrade saopštena. Slikali su ga za kompanijske novine, ali su aktivisti iz Bora uspeli nekako dan pred uručenje da ga ostave bez priznanja. Bez obzira na ovu priču, očekivati da se u Zi Đinu aktivno radi da bi tamo neki politički preletač koji je promenio milion stranaka ponovo postao gradonačelnik, nema šanse.

To je veliki plus za opozicionu borbu, i nije jedini. Bor ima veći budžet od Niša, koji je bezmalo deset puta veći od grada bakra. U Boru se to ne vidi. Ulice su pune rupa, fasade su neokrečene, behaton ili šta li je već postavljeno, posle prve kiše se odvoji od zemlje, parkinzi ne postoje. Infrastruktura je veoma loša. Putevi su u katastrofalnom stanju. Od 1989. godine do današnjih dana u Boru je izgrađena samo jedna stambena zgrada koja je nedavno primila prve stanare. Otvoren je jedan tržni centar, aktuelni otvoreni bazen se pretvara u vodeni park, dok zatvoreni bazen godinama prokišnjava. Obećava se nova bolnica već godinama, a aktuelna je u katastrofalnijem stanju od one u Černobilu. Lekari se iz penzije vraćaju u aktivnu službu, jer mlade nisu zapošljavali pošto nisu hteli da postanu partijski poslušnici.

Jedna trećina birača živi na selu, a najudaljenije selo od centra Bora je na 25 kilometara. Nije, dakle, mnogo problematično za kampanju. Stvar je samo dobre organizacije i jake kontrole. Obećanja su da će svako biračko mesto biti pokriveno.

Ono što posebno raduje jeste informacija da su se opozicione stranke i studenti dogovorili da idu zajedno, pod jednom listom, na predstojeće izbore. Van tog korpusa ostalo je samo Srce, navodno zbog veza čelnih ljudi odbora u Boru sa SPS-om u prošlosti. To raduje. Ono što, međutim, ne raduje, jeste činjenica da opozicija i dalje ne radi ništa kada je kampanja u pitanju.

Za to vreme, aktivisti iz cele Srbije su se slili u Bor. Na vrata mog porodičnog doma su već bili i to aktivisti iz Bečeja. Ima ih i iz Valjeva, Beograda i mnogih drugih gradova. Još nije bilo nekih ekstremnih situacija izuzev jedne tuče u kojoj je prebijen opozicioni odbornik Glasno za mlade, Vladimir Stoičević.

Šta čeka opozicija? Zašto nešto ne radi, naročito tamo gde bi nešto mogla da uradi? Zašto studentima ne pokaže da je sposobna da preduzme inicijativu i da se izbori za ono za šta nisu uspeli u drugim sredinama do sada? Ovo su sva pitanja na koja bi trebalo opozicione centrale da daju odgovor, ili da počnu da rade.

Potrebno je samo malo dobre volje, desetina pari dubokih čizama i topla odeća. Bor vapi za promenom. Da vidite aktuelnog gradonačelnika Bora i njegov CV, tek bi vam onda bilo jasno o kakvoj se šansi koja se ne propušta radi.

Njemu su na meniju ostala javna preduzeća, sela i Kinezi. NJih u Boru živi između 12.000 i 15.000, a u gradskom jezgru živi nešto manje od 29.000 ljudi. Ako su Kinezima podelili lične karte i pravo glasa, onda verovatno ne može mnogo toga da se uradi.

I na kraju, zahvaljujući Kinezima, uspeo sam da saznam i šta znači broj 577 koji na majici konstantno nosi vlasnik Informera. Na kineskom jeziku, naime, broj pet se kaže VU, a 7 je ĆI. Pomenuti broj u prevodu znači – VUĆIĆI, što dovoljno govori koliko je vlasnik Informera jadan i bedan.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.