Šta me briga ko je na listi

Mnoge od naših to zanima, a ja svima njima postavljam pitanja – Šta vas boli briga ko je na listi? Godinu dana smo sa tim studentima na ulici. Niko u ovoj zemlji nije podneo veći teret protesta od njih, i od ljudi koji su dobili otkaze zbog podrške njima. U čemu je sada problem da „moramo da znamo ko je na listi da bi smo za istu glasali“. Crnu glistu da stavite kao njihove protivnike ima više morala i poštovanja od svih sa liste predsednika Srbije, a vi se sekirate ko će da bude na studentskoj listi.

Evo ja, ako je to uopšte bitno, punim plućima i srcem, kažem da ne moram da znam ko je sve kandidat studenata za budući parlament. Potpuno mi je nebitno i ne važno. Program te liste je napisan ulicama, pod pendrecima i lisicama, pretnjama, ucenama, uvredama i omalovažavanjima u prethodnih godinu dana. Meni je dovoljno.

Ako ne možemo da se u svojoj glavi pomirimo da niko od nas nije toliko visokomoralan i ispravan da bi držao vakelu i nešto od nekoga zahtevao. Zar nas studenti nisu, do sada, ubedili da ono što rade, rade kako treba. Dobro, možda jesu pogrešili što 15. marta nisu pozvali na juriš na ćacilend, ali ko je od nas visokomoralnih i ispravnih bio spreman da pogine tog dana.

Moramo da shvatimo da zbog ovog monstruma na vlasti ne vredi ginuti. Nijedna žrtva ne sme više da padne zbog njega. Dosta ih je bilo u proteklih 13 godina.

Možda je bila potrebna radikalizacija ranije, ali ko je od nas bio spreman na generalni štrajk? Jedan dan i to je to. Izuzev Univerziteta, dela prosvete, i kratkotrajnih obustava rada advokature i pozorišta, niko nije jače zagrizao tu vrstu borbe.

I sada, posle svega što je urađeno, a daleko od toga da je to malo, mi se raspravljamo oko liste studenata za izbore koji još nisu ni na vidiku. Sve te priče o tome da će predsednik Srbije da raspiše izbore do kraja godine, pale su u vodu. Šansa da se to desi je ekvivalentna onoj da fudbalska reprezentacija Srbije zaigra na Svetskom prvenstvu sledeće godine. Istekli su rokovi. Šta smo mi preduzeli da ti izbori budu raspisani do kraja godine? Jednom smo protegli noge do Novog Sada i to je to. Dvoje ljudi umiru boreći se za pravdu, za koju su i nama usta bila puna pokliča. Gde smo da se nađemo tim ljudima? Kako to mislimo da se izborimo za izbore? Tako što ćemo da sačekamo da studenti ponovo krenu u blokadu fakulteta, ili da ne daj Bože Dijana i Milomir dovedu svoje živote do krajnje granice.

Bez obzira na sve to, neko ima petlju da studentima spočitava listu i zahteva njeno objavljivanje. Taj ko čeka da vidi ko je na studentskoj listi, direktno radi na produženju ove agonije. Šta će te dobiti saznanjem ko je na listi? Zar je posle 13 godina potpune hibridne diktature jednog čoveka iole slobodomislećem čoveku potreban spisak od 250 imena da bi prelomio za koga će da glasa posle svega što smo zajedno prošli. Ja se izvinjavam na javno iznetom ličnom stavu, ali meni ne treba. Moj poriv i potreba da Srbija dobije još jednu šansu da postane normalna zemlja, sa normalnim zakonima, izbornim pravilima, medijskim i ljudskim slobodama, mnogo je veća od ideoloških barijera.

Srbija je pretpolitičko društvo u kojoj ideologije nemaju nikakav uticaj. Na vlasti je koalicija u kojoj sede rusofili i zaklete pristalice EU. Sa jedne strane imamo desničare i nacionaliste, a sa druge imamo levičare i one koji se zalažu za cvetanje hiljadu cvetova. Koja je ideologija naše vlasti, ume li neko da mi objasni? Predsednik Srbije nema ideologiju, on ima poriv da ostane na vlasti i da nastavi pljačku građana. Živimo u zemlji u kojoj kilometar auto-puta kroz ravnicu plaćamo više od 20 miliona evra, a za izgradnju nacionalnog stadiona planiramo da potrošimo 1,3 milijarde evra. I nekome smeta što ne znamo ko je na listi.

Biće da je nešto drugo u pitanju, naročito sa „naše strane“, ali o tome drugi put. Hoću da verujem da smo svi na istom putu i da ćemo sve svoje dileme i sitne interese ostaviti po strani, jer je jedan jedini interes svih nas koji se viđamo na ulicama Srbije – smena ovog režima.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.