Kandidatura kao dijagnoza

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Sve je to u redu profesore, pitanje je samo: koje su premijerove najiskrenije zamisli osim da ostane u sedlu, tj. na vlasti? Da li će premijerov predsednički kandidat biti proevropska persona o kojoj lamentirate u tekstu?

2. Sve očekujem da kažete nešto novo i neiskrzano od silne upotrebe, nešto kao "ima nade"…kad ono međutim…ništa ne rekoste osim Albanije. Ne prolazi kroz stisnute zube.

3. Kada bi mene neko danas pitao sta bih ja zelela i kakvog bih predsednika volela da nas predstavlja po belom svetu i pred ovim narodom, bi svakako bio neko od integriteta, neko ko je intelektualna gromada, ko ima sta da kaze, a danas mislim isto kao i pre 10 godina, a to je upravo Nikola Samardzic. Medjutim, kao sto nismo zasluzili Djindjica, tako ne zasluzujemo ni Samardzica. Da meni neko kaze, ti bi bila idealan izbor, ja bih odbila jer bi me bilo sramota da ovakvoj masi(nepismenoj, bahatoj i primitivnoj) budem predsednica. I onda dolazim do toga, da bilo Nikolic, Dacic, Mihajlovic, bilo ko je idealan za ovakav narod. Mi drugaciji smo remni za drugu planetu.

4. U ovom zanimljivom tekstu prisutne su izvesne protivrečnosti. Na jednoj strani, autor opravdano kritikuje "odbacivanje individualizma" i "osporavanje prava svakoga da misli". Međutim, na drugoj strani, Samardžić poimenično pominje niz pojedinaca, otvoreno dovodeći u pitanje njihove eventualne kandidature, iako je i sam svestan da svaki građanin ima pravo da istupi sa svojom kandidaturom, bila ona smislena i realna ili ne. Tačno je da se (blago rečeno) nisu proslavili ni Tadić, ni Nikolić, a nisu se proslavili ni "beli listići" međutim ovoga puta se svi moramo unaped zapitati (kako nam se slučaj belih listića nebi ponovio) šta će se dogoditi ukoliko Nikolić bude prepustio kandidaturu Vučiću? Zamislite za trenutak Vučićevu pobedu na predsedničkim izborima : u roku od 10 sekundi čitava demokratska Srbija bi požalila što je ismevala polupismenog Nikolića, doprinoseći time Vučićevoj kandidaturi i pobedi. Stavite prst na čelo : jedina realna šansa da kandidat opozicije pobedi je upravo u kandidaturi tragikomičnog Nikolića ispred SNS. To bi trebalo da bude jasno kao dan.

5. "… to je upravo Nikola Samardzic" Saglasan! A, slažem se i s tim da prof. Samardžić nije osoba koju ova zemlja zaslužuje (ako bismo po zaslugama, i ča-Toma Nikolić je premija). No, voleo bih da vidim kako izgleda kada se u kampanji pojavi neko bez ikakve namere da se udvara širokim narodnim masama i kolektivnom besvesnom, neko ko ako uopšte bira reči čini to da bi izabrao one koje će najviše da zabole i ko će da sablazni malograđansku javnost svaki put kad otvori usta. Ako ništa drugo, najzad bi postigli to famozno "jedinstvo" – prva, druga i treća Srbijica protiv profesora Nidže :)

6. Sta je pisac hteo da kaze? Verovatno ni sam ne zna….

7. Ko je ovaj covek?

8. Belladona samo na italijanskom znači lepa žena, a na svim drugim jezicima je ime za halucinogen (velebilje po "naški") pa ne znam jel““ se tako samoimenujete il““ ste to konzumirali, a sve to primećujem samo zato što pokušavam da zamislim kako bismo izgledali kad bismo Vas zasluživali, (i g.Nikolu Samardžića, naravno) !

9. Cenim da bi (ne)uvaženi profesor Nidža, oličenje svih prevara i mutljavina na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, uz pomoć "udbaških njuški" bio odličan saradnik premijeru, kada bi, nekim čudnim i sasvim nemogućim slučajem, dospeo na poziciju predsednika, što je gotovo nemoguće, imajući u vidu Nidžinu prošlost i put od "Pogleda" do "Peščanika", a zatim do Vučića, Mila Đukanovića i ostalih balkansih diktatora. Nidži je više puta obećavan politički uticaj, najpre mesto ministra spoljnih poslova, a zatim mesto ambasadora u Madridu, ali niko nije bio toliko lud da Nidži poveri tako odgovornu funkciju. (Ne)uvaženi profesor Nidža je ličnost koja suviše često menja svoje stavove, te se stoga smatra veoma neozbiljnom ličnošću, koja mišljenje formira u odnosu na valutu u kojoj ga njegovi nadređeni plaćaju.