Lapot

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Tekst je lep i odiše humanošću, ali nije sasvim objektivan. Takve ustanove postoje u celom svetu, pa je normalno da postoje i kod nas. „Dom za stare“ je objektivno to što jeste i ne znam nikakav bolji naziv. Troje mojih poznanika (i vršnjaka) je u domu, a deca rade u inostranstvu i još doplaćuju da jedan ili oboje roditelja budu što bolje i bezbednije zbrinuti. Nažalost, postoje i mnogi drugi realni razlozi za smeštaj u domu. Sasvim je logično da država mora da nadzire uslove pod kojima borave korisnici doma.

2. Постанемо сувишни онда кад се према нашим потомцима и околину понашамо лоше, кад не бринемо о њима на нормалан начин, кад се напијемо а дете оставимо гладно или доведемо швалера/ку а дете пошаљемо напоље да се игра, кад бесни пребијемо укућане итд. На жалост, нисмо сви свеци да можемо да опростимо и пређемо преко таквих „успомена“. Мени је, као детету, на упозорење да ће родитељ, због свог понашања, остати сам, кад остари, речено: „Баш ме брига, могу да ти радим шта хоћу, имаћу добру пензију и отићи у дом“. Наравно да није.

3. ❤️

4. Starost je bolest koja se ne može lečiti. Sa mojih 80 godina mislim da meni treba da se ponudi dostojanstveni odlazak. Ne Lapot, nikakav Dom za Stare, Hospiz i slično.
   Eutonazija je ponuda koja je za moje ljudsko dostojanstvo najprihvatljivije.U Belgiji,Švajcarskoj postoje ponude ali samo za osobe koje se godinama muče sa tegobama.
   Ponuda dobrovoljne Eutonazije je rešenje za koji sam spreman da sa svojih 80 godina dostojanstveno završim svoj boravak ovde.
   Na žalost to je nemoguća misija.
   Politika, Crkva i naš primitivizam
   nisu spremni na ovo rešavanje dobrovoljnog završetka Života.
   U Kini je smrt stare osobe radost koja se zajednički slavi.
   Eskimo stare osobe izvode na hladnoću koja donosi san bez buđenja. Metoda ima raznih ali da mi starci, ovu poslednju odluku sami donesemo nije moguće.

5. Uz saglasnost sa tekstom, zelim da dodam da se u nasem drustvu decenijama zapazaju negativne promene u odnosu prema starim licima kroz ubrzano zanemarivanje, omalovazavanje i izolovanje. Sve ovo se lako moze sagledati kroz socijano neodrav polozaj starih lica bez prihoda i dela penzionera koji onda, cesto zbog sopstvene bede, pristaju da za nekoliko kilograma secera, litru dve ulja i koju konzervu glasaju po narudzbini. Istovremeno, zbog uticaja na rezultate glasanja dela ove socijalne grupe, penzioneri su izlozeni podsmehu, cak odijumu drustva. One stare osobe koje su prinudjene da poslednju fazu zivota provedu u domovima za stare (imaju dovoljno sredstava da plate tu uslugu) najcesce nemaju adekvatan tretman i uslugu jer su te ustanove zapustene, lose odrzavane, bez dovoljno personala i td. Licno sam se uverio u ovo sto pisem u jednom domu u vecem gradu u zapadnoj Srbiji, gde vas sa vrata doceka tezak miris kuhinje, problematicna higijena i nedostatak personala. U sobama boravi po nekoliko osoba uz veoma oskudan komfor. Sticajem okolnosti, pre nekoliko godina posetio sam rodjaku u Ceskoj, u jednom malom gradu na jugu, koja je bila smestena u „Dom za seniore“, sto odgovara nasem domu za stare. Dom je, bez preterivanja, delovao kao bolji hotel. Besprekorno cist, ukrasen slikama, skulpturama, cvecem, a na recepciji vas docekuje ljubazna osoba koja ima sve potrebne informacije o rasporedu aktivnosti svakog od sticenika doma njegovom zdravstvenom statusu, trenutnoj aktivnosti i sl. Moja rodjaka je imala svoju sobu sa kupatilom i terasu na kojoj je gajila cvece. Posto je bila dijabeticar, spolja na vratima njene sobe postojao je znak-nalepnica koji je u slucaju hitnosti pomagao lekaru da pravilno postupa. Napominjem da je rodjaka bila radnica sa VKV kvalifikacijom, a da je njena penzija pokrivala 90% cene smestaja.
   Razume se da se Srbija ne mloze porediti sa razvijenom evropskom zemljom (mada neki vrde da je ekonomski tigar), ipak mislim da se veoma malo radi na unapredjenju kvaliteta smestaja u domovima, cak je i boravak i njima takvim-kakvi su, postao rizican. Istovremeno, ne gaji se osecaj da su stare osobe nekada svojim radom ucestvovale u razvoju i napretku, i da zasluzuju postovanje. Cak se i u kultnim domacim filmovima cesto, doduse vrlo duhovito, insistira na slabom sluhu, vidu, i td. starih osoba. Da li to nasi stariji sugradjani zasluzuju?

6. Hvala, za ovakav tekst. Mislim isto, i verovatno ima još puno ljudi koji slično razmišljaju. Ovo što se dogodilo, neće ništa promeniti. Porodice i država se odnose diskriminatorski prema starim i invalidnim osobama. Ne trebamo im. Nismo im korisni. Smetamo. To je sramno za bilo koje društvo. Bez obzira da li je bogato, siromašno, ovakvo ili onakvo. Svako će ostariti i proći kroz taj period život, tako da taj odnos prema starima neće mimoići nikoga.