Neki tuđi grad

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. „… a napretka nema jer je ispred napretka provalija u koju pada šut i građevinski materijal tog ulepšanog sveta.“ Kako predivno i precizno opisan trenutak u kome se nalazimo. Istina je, iskompleksirani ljudi ruše sve staro da bi na kraju rekli da Beograd počinje od njih. Bilo je takvih i ranije, ali ovaj drevni i večni grad ih je sve, kao plima, izravnao i apsorbovao. Tako će i sad biti.

2. Baš me dirnuo tekst. Do koske….