Ovo nije normalno

Pre desetak dana bila sam ubeđena da to nije moguće.

Sad?

Pa, sad se samo nadam.

Odgledala sam rijaliti između Trampa, Zelenskog i još ponekog učesnika.

Sve u trajanju od jednog školskog časa, časa medijske lobotomije.

Sve vreme mi je bilo neprijatno i želela sam da minuti projure, da se sažmu u kratak klip koji se vrti po mrežama i koji je taman toliko dug da može da se podnese, iako ostavlja gledaoca u mučnom osećanju koje postavlja mnogo pitanja i ne prolazi dugo, ali… nosi informaciju.

Koju?

Recimo da su se granice toliko pomerile (skoro preko noći, ili sam bila zaštićena živeći u nekom srpskom balonu, uverena da je ovde balkanska praksa „pokvarila“ ljude pa ne umeju da se ponašaju i razgovaraju tako da se ne vređaju, te misleći da u „belom svetu“, demokratskom pritom, stvari stoje drugačije, bar uljudnije) da „dijalog“ više ni u jednom kraju planete nema istu sliku i isto značenje kao do sada.

Dakle, ako se načini komunikacije, ophođenja uopšte, diktiraju s vrha, loše nam se piše…

S druge strane, ako postoji mogućnost da se komunikacija „ozdravi“ tako što bi se njen model učio ili prihvatao uzlazno, znači od nivoa niže političke moći ka nivoima sa više političke moći, imamo šansu.

OK, napisala sam ovu rečenicu pa zastala…

Upala sam u „balkansku“ klopku (razume se, nije samo balkanska) – prema tom modelu, narod ima manje moći.

Zapravo, nije tako i to imamo prilike da gledamo, velika je moć u rukama naroda.

Zato ću biti određenija, manje formalna – ako bi svi nivoi društva od studenata učili kako da komuniciraju, imali bismo mogućnost da se oporavimo, da se razumemo a možda i da pokažemo svetu na komunikativnoj „stranputici“ da je mir moguć samo ako znamo da slušamo i čujemo druge, zaista čujemo i o tome razmišljamo.

(Moj romantični deo ima potrebu da doda „i ljubav“, ona je nužna, empatija, briga za druge, ali u svetu koji se gradi na zakonima tržišta to nije opcija.)

U američkom kongresu pojavio se transparent: Ovo nije normalno.

Mnogo šta nije normalno i poslednji je trenutak da to shvatimo.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.