Kada sam bila mala, baka me je vodila na pijacu, verovatno zato što nije imala gde da me ostavi ili da deki ne bih dosađivala. Vukla me je kroz more neuređenih tezgi na Kaleniću dok su trgovci na svaki mogući način pokušavali da nam uvale svoje proizvode.

– Ajde, uzmi, lepa… kruška slatka ko med…

– Kod mene ti je sve domaće, ko za sebe sam gajila…

Itd…

Oni su se drali, gurali mi komade sira u usta, terali me da grizem crveno srce lubenice s noža i još svašta. Pijace sam se plašila više nego vukova. Za vukove sam čula da su opasni, ali nijedan mi nikad nije naudio, postojali su samo na crtanim filmovima i u literaturi za decu, a ovi su me živi ljudi poljoprivrednici kidali na sve strane. Sve je bilo preglasno, preterano, histerično. Baš kako je sad pred izbore. Živimo na emotivno-političkoj pijaci. Više ne razmišljam o rezultatima izbora, jedva čekam da prođu, da se drama stiša, da se zavesa spusti, da se svi ti divni kandidati skinu s TV-a, sa naslovnica, nestanu iz razgovora.

Kao što sam, iako mala i bez jasne spoznaje zašto su trgovci toliko agresivni, znala da se iza njihovog dodvorničkog osmeha krije nešto drugo, tako sada ne mogu da se oduprem osećanju da sam samo glasačko meso i da je budućnost koja se nudi čista izmišljotina. Čak i kad nije, mene se ne tiče. Besplatni udžbenici, jednokratna pomoć porodiljama, stanovi od 650 evra za mlade parove… Nisam mladi bračni par, nemam dete za besplatne udžbenike i nisam porodilja…

Mislim da udžbenici ne bi trebalo da budu besplatni, osim za ugrožene. Ne samo to, ja kao građanin koji puni kasu ne želim da učestvujem u plaćanju udžbenika za đake. Da li me je neko pitao želim li? Nije. Zašto se onda razmećete obećanjima koja uključuju moja ulaganja (još očekujući da će me to zavesti)? Moj deo izvadite iz svote planirane za navedenu svrhu! Dajte ga, moliću lepo, za istraživanja iz oblasti medicine, recimo.

Dalje, potopićete taj Beograd na koji kidišete milionima novih kvadrata. Na kraju će Srbija biti Beograd… Neće samo nestati sela, nestaće svi gradovi oko sela… Gradite u Nišu, Somboru, Kraljevu… Ima valjda i tamo nekih mladih uparenih ljudi.

Ako već volite Beograd, ne davite Beograđane!