Uz Nobela ranisan

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Nino, nije strasno ako nosis sal Pertizana a navijas za Zvezdu. Strasno je ako nosis titovku sa petokrakom a navijas za subaru sa kokardom. Dete moje.

   1. Ne Tastislave, zamena teza, strasno je kada nosiš šubaru i kokardu a navijaš za titovku, to je strašno. Dete moje.

2. Imate dobar ukus Nina

3. Ispade da je autor „Senki“ kriv sto se na ovim prostorima većina problema rešava tako što se oni „ubiju“. I još nešto. Ima nas koji više volimo istinu, ma kako surova ona bila, ne volimo stvari uvijene u ukrasni papir…

4. Drugarica kolumnistkinja prvo da promeni ime u: Fina Savcic a onda i da se odseli u Finsku. Jer tamo zive fini ljudi.
   Ziveti u Krugu Dvojke a od tv serije praviti ovoliki problem, Nina Savcic – Razocaranje Godine !!

   1. Pregrubi ste. Ne mogu ljudi toliko da vare mučnu istinu, a da im bude dobro posle toga. Previše lošeg je okolo, treba da se prave pauze, što Nina i radi.

      1. Ona radi ono što se od nje očekuje. Pre svega radi se o državnom službeniku.

      2. Niti treba niti moze coveku da bude dobro posle svega ‘toga’ !!

5. Vama je poredjenje vrednosnog sistema sa Partizanovim i Zvezdinim salom odgovarajuce? Onaj koji nosi jedan sal a navija za protivnicki tim je ili komedijant ili budala. Ovde se radi o tome da li je covecno ili necovecno opkoliti citav jedan grad i ubijati ga godinama, na primer. Nije on pisao Poaro-a ili erotske romane da me se ne tice sta radi privatno. Pitanje covecnosti je najozbiljnija moguca stvar i stav o tome mora biti vrlo precizan. Bas me briga za Handke-ovo licemerje. Da ima karakter odrekao bi se jednog ili drugog. Zao mi je knjizevnosti koja je odvojena od misljenja – kako sam Handke kaze – i svedena na puku cirkusku vestinu recima. Posle ove nagrade ozbiljna knjizevnost je formalnoo svedena na „samo knjizevnost“. Mozda smo to i zasluzili. Sve je ovo samo „Vrli novi svet“.

   1. Ne videh vas Stanka sa komentarem pre par godina za nagradu Obami za mir sto je mnogo značajnije i ima smisla

      1. Nagrada za mir je uvek bila stvar politike. Bilo mi je strasno ulizicki i nenormalno da Obama dobije nagradu za mir prakticno jos pre nego sto je bilo sta i uradio. Mogli su eventualno da mu daju nagradu za nadu, i da mu je oduzmu kasnije kad je ta nada izneverena. Ali ovde se radi o ozbiljnoj knjizevnosti. Meni je ona vrlo bitna. Od knjizevnosti je ovim napravljena sprdnja. Platon nam je o tome pisao u Sokratovoj odbrani ali mi smo bili slepi i gluvi pored ociju i usiju. Nisu to rakete na mlazni pogon Wernher von Braun-a koji ih je pravio za Hitlera, odbio u sred rata Englesku zato sto „Hitler me placa daleko vise nego sto vi nudite“ a posle rata radio u USA za NASA. Bas me briga sta on misli, sto kaze Handke – privatno. Handke se ceo zivot bavio moralisanjem. Kao Buda, Isus Hrist i Mohamed… Ako Isus propoveda „okreni drugi obraz“ a primenjuje „oko za oko, zub za zub“ neka ga slusaju oni kojima kontradiktornosti ne smetaju. Ne samo da je glupo vec i vredja licno dostojanstvo.

         1. Pogrešno ste shvatili, “oko za oko…” je Stari Zavet, od Isusa počinje Novi i tu važi “drugi obraz”.

            1. Pa tako je zena i rekla.

            2. Ne znade li to Nina, ili ne htede, da nam kaže po čemu je to Handke kontroverzan? Po tome što mu je ono što piše u protivrečnosti sa onim što govori, sa onim o čemu govori i piše ili sa onim što o tome govore i/ili pišu drugi? Ovo prvo sigurno nije, ovo drugo može ali i ne mora da bude a ovo treće sigurno jeste. Otuda i poređenje sa prorocima, ali kao lapsus koji ju je izdao. Naročito poređenej sa Isusom. Književnost je naime priča o stvarnosti o kojoj još ima šta da se kaže.

            3. @Prorok. Da, Handke je kontroverzan „Po tome što mu je ono što piše u protivrečnosti sa onim što govori“. Ako citamo ono sto spada u knjizevnost a ne u propagandno novinarstvo.

6. Prokomentarisao bih „Senke nad Balkanom“. Ova serija je dobrim delom pokušaj prikazivanja Beograda kao Čikaga 30-ih. Rezultat je slab jer naprosto ne možete porediti stvari koje ne postoje (u ovom slučaju to je nasilje čikaškog tipa u Beogradu 30-ih). Razvučena priča, skakanje sa scene-teme na drugu pa treću i tako dok ne zaboravimo onu prvu (metod TV-sapunica), natrpavanje istorijskih ličnosti tek da ih izređamo pred publikom itd. Preambiciozno, a neumešno. Izuzetak su dobri glumci.
   Uz „Vruć vetar“ dodao bih i „Grlom u jagode“.
   Što se tiče Nobela, Zvezde i Partizana, da citiramo:
   „Čaša žuči ište čašu meda,
   Smiješ(a)ne najlakše se piju.“