U slavu laži

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Sve sam razumeo, samo nisam ono o lažnoj istoriji, molim autora teksta da pojsani onda tu pravu istoriju.

   1. Ko li izmisli tu rec „pojasni“? Srpski se kaze razjasni ili objasni, pa je ova rogobatna rec potpuno nepotrebna. Koriste je najcesce oni koji citaju, a ne PROCITAJU! Zato sto je u tekstu lepo napisano sta u toj nasoj uvek uglancanoj i izmisljenoj istoriji LAZNO. I kako se uvek zaboravlja ono najvaznije. Da je ljubljeni Petar I seo na krvavi presto kojeg mu je obezbedio jedan zlikovac, Apis. A kada vlast zapocnete nemoralom, sve ostalo postaje upitno.

      1. Nije mi poznato ko je „izmislio“ glagol „pojasniti“, ali ga možete naći u rečniku. Ako ga uma tamo, zašto ga ne bi bilo i u govoru i pisanju. Samo zato što se Vama ne dopada?

      2. Госпођо profesorka, да нисте видели неки балван ту у близини? Написасте:
         „Kо ли измисли ту рец „појасни“? Српски се казе разјасни или објасни, па је ова рогобатна рец потпуно непотребна. Kористе је најцесце они који цитају, а не ПРОЦИТАЈУ! Зато сто је у тексту лепо написано ста у тој насој увек угланцаној и измисљеној историји ЛАЗНО. И како се увек заборавља оно највазније. Да је љубљени Петар I сео на крвави престо којег му је обезбедио један зликовац, Апис. А када власт запоцнете неморалом, све остало постаје упитно.“

         Ако profesorka овако исправља правописне грешке, каква једино може бити судбина Историје у њеној лекторској корекцији?

         РЅ. Карађорђе није имао артиљерију. Имао је топништво.

      3. Postovana profesorka, istinu zborite, ali kad se istina izvadi iz sireg konteksta onda ona gubi svoju vrednost, nasledjeni diktatorski rezim kralja Aleksandra Obrenovica i ne izaziva bas neko pretarano zaljenje, eto samo da skrenem paznju bez ulazenja u dublju diskusiju …

2. Iscrpan ali ne i dosadan prikaz. Intuitivno osecam, dobar prikaz. Za promenu misljenja i ulazak medju ,serijalne ubice’ nem pojma. Imam neka iskustva u tom polju ali bi njihovo iznosenje sigurno bilo duze od samog teksta iznad. Iako je u pitanju manji format, kresanje sjebe samog usled produkcionih okolnosti za 30% + uglavljivanje kojecega u svasta sa terenskim radom koji inspirise emociju kakvu je imao moguce Miodrag Radovanovic u nikad snimljenom prequel-u Salasa u malom ritu, eto preterah. A usudio bih se podsetiti na ulogu Lazara Ristovskog u Igmanskom marsu. Ne secam se suptilnijeg primera nadogradnje (vec bese monumentalan pa i napukao) kulta licnosti JBT-a. Nigde drug Tito nije bio stvarniji, ljudskiji, ranjiviji, pa jbg i plemenitiji. Uzasnut dok sijeku od promrzlina ugljenisane prste proletera do kojih nije stigla informacija druga Kardelja iz Sarajeva da operacija protiv NOP-a nije sirih razmera i da se ne mora preko Igmana. Sta vise, ne moze da izdrzi prizor i izlazi iz prostorije u kojoj je ce nesto kasnije VBZ izgovoriti antologijsko ,.. pa to boli…’ umesto da ih drzi za ruku dok njemu sijeku neistorijska dva do tri prsta sa pogledom koji probija tavanicu i otvaraq perspektivu samoupravne slobode u najavi..Distanciran, promisljen ali emotivan da primeti da ne razume zasto mu iz Moskve spocitavaju otpocinjanje revolucije paralelno sa NOB. Ne kao onaj koji najbolje zna, mozda kao onaj koji najvise zna ali ga to ne cini
   onim koji vlada situacijom ali ga cini covekom koliko se to u ulozi genseka u Rudom u supku NDH moze biti. Govor u kojem na osnivanju Prve proleterske pozdravlja najbolje sinove (ne mogu da setim da li je pomenuo i sceri) Srbije i Crne Gore. Najpribliznije realizmu bez soc-a, najpribliznije plemenitim aspektima jednog takvog poduzeca. Ali to je shio Sotra u boljim danima. Nem pojma, meni je Zikin MND bio odlican, uhvatio sam taj Gavricev zavrsni momenat, ali eto naidju jubileji, jubilarna serijalna kinematografija. Mozda nastane i zanr, bar su fundusi cenim puni, jubilarizam. Sto otpeva Petar Bozovic u Carugi ,…ispastam svoj greh…’.Jbg, nije se primilo ono jugo-moda vs jugo-shik.

3. Žao mi je što Pavle nije iskoristio svog oca Zorana kako je Petar iskoristio oca Lazara. Proslavljeni kompozitor filmske muzike mogao je zahtevati da za film za koju komponuje muziku, obavezno njegov sin piše scenario. Uzgred, tata bi trebao biti i producent, tj. vlasnik producenske kuće.
   Porodična manifaktura Ristovski, jer Zillion film je producenska kuća Lazara Ristovskog još od 1996.god. kada je snimao film „Belo odelo“ i od tada čak je i pomoćnik scenografa Lazarov brat.
   Dakle. Lazar je predao režisersku palicu svome sinu koji je u nekoliko filmova bio pomoćnik režije. Dobro, sve ovo nisam znao dok nisam, doduše kao obezbeđenje učestvovao na snimanju „Belih lavova“… Inače, u prošlom životu sam i ja bio filmski kritičar, osnivač nekoliko Filmskih festivala i autor nekoliko kratkometražnih filmova. Pohodeći festivale u Puli i na FEST – u, lepo je bilo videti skladne porodice Bate, Smokija, Žike Pavlovića pa i Ristovskog. I ako ćemo o „Pedigreu“ Petar ga zaista ima jer i otac i majka su mu glumci. Jedino je Gorčin donekle sustigao slavu svog oca i strica.
   Zato me ne čudi „Ogorčenost“ autora kolumne što nije pozvan da piše scenario, ali neka mu je za utehu da je mnogo gore prošao proslavljeni Gordan Mihić autor scenarija za film „Beli lavovi“ koji verovatno gledajući završeni film nije prepoznao „Svoj“ film, jer, čitao sam scenario i na kraju je ispalo po onoj Bajaginoj: „Vidi šta sam ti uradio od pesme mama“…
   Ne znam zašto je autor himne SNS „Bljak“ i npr. proslavljeni Slobodan Novaković i Duško Radović su napisali himnu Partizana, a pevao ogorčeni Zvezdaš Bora Đorđević. I Đorđe Balašević sada zabranjuje da se izvodi njegova oda Titu: „Računajte na nas“… Prema tome autor romana i ko scenarista je vlasnik najveće privatne biblioteke na Balkanu (svojevremeno je stan Vitezovića propao sa sve knjigama sprat niže) i koji ima više knjiga i od Milomira Marića po njegovom ličnom priznanju ovo sve pišem pod pretpostavka da su sve te knjige pročitali.
   Ja sam iz Peći i postoje neoborivi dokazi da se kralj Petar povlačio preko Prokletija tj. kroz Rugovsku Klisuru i preko Čakora. U centru grada je bilo veliko groblje koje su komunisti preorali i na tom mestu napravili stadion a kasnije poljanu na kojoj su se razapinjale cirkuske šatre i čak je proslavljeni atleta i filmski pregalac Dragoljub Aleksić onaj iz filma Duška Makavejeva: „Nevinost bez zaštite“, elem zvalo se to mesto „Dugačko groblje“ kao i malo groblje nedaleko od Pećke Gimnazije i čuvenom po streljaju od strane „Službe“ šest srpskih mladića u kafiću „Panda“ u loše izrežiranim „Markalama“, kasnije ponovljeno u Aberdarevoj jedan. Na tim grobljima je sahranjeno na hiljade vojnika i civila a da nisu ni došli do Prokletija. U uspomenu na taj tragičan prolazak kroz Rugovsku Klisuru sin kralja Petra je 17.septembra 1925.god. izgradio makadamski put: Peć-Murino-Čakor – Andrijevica, koji je otkrio sve čari te prelepe klisure. Poslužaonik sa makazama kojim je kralj presekao traku trobojku je držala moja baba Mitra. Te makze smo čuvali u našoj porodici kao najveću relikvije a ja sam svojim ćerkama dao imena Marija i Aleksandra jer tada još nisam dobio sina. Ali je zato moj brat od strica svog sina prozvao po tvorcu najveće Srbije ikada, čak veće od Dušanovog Carstva.
   Tim putem su tutnjali automobili relija Monte Karlo, ali i NATO bombardovao Murinu i tako nas sprečio da izbegnemo za Crnu Goru.
   P. S. Reče mi jedan kolega komentator da mi se reči razvlače kao creva po potoku… I, jeste, zaista, zaista je u pravu.

   1. Bravo!!

4. Можемо само замислити како би исти филм изгледао да је сценариста био г. Симјановић.

   Ако је до искривљења историјских чињеница, мали Момчило Гаврић није носио гуњ и шубару, већ војничку униформу (+ орден на грудима).
   Највећи мит је Мојковачка битка. Десет пута више је изгинуло Ираца помажући Србијанцима, него Црногораца на Мојковцу, малој бици (133 погинула и 64 нестала) која се одиграла када су све три србијанске колоне већ биле ван Црне Горе.

   Сачувај Боже било кога „пристојног проласка кроз Црну Гору“ и арнаутске заштите.

   Што аутор јасно не каже да је генерал Живојин Мишић тражио капитулацију, па да нас Бог види, како дискретни сугерише Симјановић.

   Заправо, не вреди се овим „освртом“ ни бавити. Филм и серија вероватно неће ваљати, али са овако раширеним деформисаним схватањима и грубим фалсификовањима које је демонсрирао г. Симјановић, никада нећемо ни имати истински ваљане историјске филмове.

   1. Nije Misic trazio kapitulaciju nego je trazio da se povlacenje srpske vojske preko Albanije pretvori u kontraofanzivu i krenu u napad iz gerile. Da li je to bilo realno i moguce to je druga stvar ali poznata je njegova recenica „Jedan koji hoce, uvek je jaci od dvojice koji moraju”.

      1. Чему та потреба за борењем око познатих чињеница?
         Да, Мишић је инсистирао да се покуша са контранападом, па ако полу-мртва српска војска буде масакрирана против 800.000 непријатељаских трупа са Бог зна колико већом ватреном моћи, да се пошаљу парламентари и тражи примирје.
         Четничку војну смо свакако имали. Пошто је Краљ ослободио војнике заклетве, многи и нису пошли преко Албаније. Они које је непријатељ заробио горе су прошли него да су кренули путем Голготе. Међутим, моги су избегли заробљавање, сакрили оружје и чекали. Тако је могло доћи до Топличког устанка 1917., и, оно што се не наглашава довољно, српска офанзива септембра 1918. не би била толико успешна да у непријатељској позадини нису дејствовали четнички, или хајде политички коректно, герилски одреди, који су правили пакао непријатељу у повлачењу.
         Међутим, ја не омаловажавам Војводу Живојина Мишића. На против, сматрам да је био најбољи војсковођа у WW1. Српска војска је била сувише мала да је могла да сама та одучи исход рата. Али, јесте била „врх копља“. И јесте, генијалном стратегијом Живојина Мишића коју савезнички генерали па ни добронамерни Франше д’Пере нису могли да схвате, а која је суштински била претеча „блиц-крига“, покренула домино-ефекат у падању противника и скратила рат за пола године, јер су савезници рачунали да ће рат бити готов тек 1919.
         Нико међутим није савршен. У очајној ситуацији, агонији, у којој се нашла српска држава поткрај 1915. велики генерал није видео излаза. Живи људи су у питању, не компјутери. Касније се смирио и наставио да ради у најбољем интересу народном.

         Ми коментаришемо чланак у коме је све искривљено, и то злонамерно искривљено. И оно што је написано, и оно што је прећутано.
         Да питамо аутора, ако је до непријатних истина, колико је било Срба и приде других комшијских народа међу оних 800.000? Када ћемо добити филм и серију ослоњене на Извештаје Арчибалда Рајса (доступно на Интернету), па да се предочи шта су Аустроугари и Бугари радили по Србији? И, везано за извештаје Арчибалда Рајса, ко је Милан Огризовић и Novine Beogradske, прве латиничне новине у Србији, са задатком да Србију уведу у цивилизовану Европу?
         ИТД.

5. Sarape Kralja Aleksandra.

6. Reći ću se piše odvojeno…
   Čitajući tekst, jedini utisak koji sam stekla je da ste ozbiljno ljubomorni što vas nisu pozvali da radite na scenariju..
   Ništa bolje mišljenje nemam o Ristovskima što se političke opcije tiče, ali ovo je FILM, a ne dokumentarac, ovo je romansirana priča koja se prepričava decenijama i poslužila je kao siže Vitezoviću, malo ste se zbunili….
   Nadam se da vas neće pozvati za seriju,, sa ovako plitkim i sujetnim pristupom verovatno biste upropastili i ono malo lepog u tom scenariju…

   1. vala si u pravu!

7. Kojim povodom je ovo dete dobilo zadatak da nam preprica film? Ako je rubrika filmska kritika, bice da on pored istorije slabo poznaje i ovu vrstu novinskog izrazavanja?

8. Ko napiše ovu rečenicu:“ Film „Čarape Kralja Petra“ :“…trebalo je da bude, čini se,
   jednostavna adaptacija istoimenog romana (nisam čitao ni roman ni
   prve verzije scenarija te mogu samo da verujem glasinama)…“ morao bi da izmeni rečenicu napisanu par pasusa ispred:“Ali,
   ispostavilo se da se serija udaljava od romana i širi priču ka…“ jer odmah sledi pitanje, zlonamerno ili dobronamerno, svejedno – ako nisi pročitao roman kako si znao da se scenario udaljava od romana? Uzgred, ne sumnjam da je film teška smorina kao i sve što je dotični do sada snimio.

   1. Verovao je glasinama.

9. Sa velikim interesovanjem sam procitala tekstMiodraga iz Peci.Prvi put sam cula za neke pojedinosti{na primer o sudbini groblja u centru Peci},za koje verujem da su autenticne.

10. placi boro placi osto si na raci a ja pravac mojoj sumaiji moravi ibru bistrici

11. Na stranu to što je autor anti SNS, OK , politički stav. Izneo je i neke stvarne činjenice koje baš i nisu tako slavne i koje skrivano (Mišić).
    Dragi Petre, koji si ti scenario napisao da ga ocenimo?
    I na kraju, udavio si nas ko „zmija žabu“ ovom predugačkom, političkom kritikom.

    PS, Što se patetičnog Laze, nijedan njegov film nije valjao, ps verivatno neće ni ovaj

12. Komentar je toliko pretentiousness i nadmenu da sam pomislio da je reč o autoru više britanskih drama ovencanih nagradama. Nije kod nas nedostatak novca uzrok što ne možemo da prodjemo rampu i udjrmo u svetsku klasu filma i drame. Kao zajednica imamo hroničar nedostatak skromnosti, sofistike, rafinmana i uvek tražimo u sebi najvažnije i najprizemnije osovine. Sve je na prvu loptu, oboljenja i ne navodi na razmišljanje. Da li je u pitanju rodbinski protekcionizam i nepotizam u najgorem obliku? Da li je u pitanju loš obrazovni sistem FDU u Srbiji kojim decenijama upravljaju sekte neprobojnije od Fort Noksa ili negativna selekcija, ali suštinski mi imamo problem u kinematografiji koga nismo.svesni. Mi bi trebalo da budemo kompetentni i deo sveta, a ne da se divimo sopstvenim prizemnostima i da na tom nivou diskutuje kao da smo u najmanju ruku osvojili desetine medjunarodni filmskih nagrada. Svi prst na celo, a ne trn u tuđem oku.

13. Ipak, imamo ženu, neuku, koja tumara ratnim haosom praćena fiksnom „da mi dete ne nazebe“ idejom. Treba li nešto dodati posle ovakve rečenice? Filmovi koje je Ristovski radio su nikakvi, ali ovakva kritika, ako je ovo uopšte filmska kritika, je veliko razočaranje.

14. Нисам читао књигу, али …или нисам гледао представу, филм али…
    Овако су често почињали текстови у новинама или саопштења са партијских састанака у СФРЈ, после којих је следила забрана (“бункерисање“), и наравно, последично врло непријатне изведбе по ауторе дела. Бејах уверен давно прошла времена, али…
    Ако нисте читали књигу, како знате да се сценарио разликује од ње?
    Такође, написати за Милована Витезовића ниподаштавајуће “дотични литерарни великан“ је неумесно, јер Витезовић и јесте великан.
    Светли и часни тренуци српске историје, на коју би сваки родољуб морао бити поносан, су у тексту крајње површно, произвољно и малициозно приказани. Лако је данас, седећи у топлој соби, сит и напојен, куцкајући по тастатури рачунара паметовати, шта су наши прадедови погрешили, и пљувати по њима, али у то доба узети пушку и бранити отаџбину није било “лаганица“, као ни 1941. када су комунисти подигли устанак, у тренутку када је нацистичка Немачка изгледала непобедиво.

15. Ovaj film ću gledati samo u piratskoj varijanti…
    Da bi ga snimio Ristovski je pola Srbije nazvao lelemudima a onda je RTS podigao pretplatu kako bi pokrio troškove produkcije…

16. Pročitao tekst a i komentare, samo ću reći setite se prvo partizanskih filmova, svi su čista laž od strane vlasti, e sad podržavam da pravimo filmove o našoj a ne EX YU istoriji, ali režiseri iz EX YU su bili svetski stručnjaci, realno nije ovaj film loša priča koliko je Ristovski učinio glupom, ona zna da glumi ali ovo nije jeftin film, pa zna se u svetu da svaki istorijski spektakl mora da bude dobar, pogotovu tvoja istorija. Ameri mi ovo napravili vrhunski. A drugo što se tiče cinjenica iz istorije, zameram što nisu našli drugu ličnost da bude glavna ličnost kako je i bilo. Kralj Petar je bio uvek figura i to je istina. Bolje da je glavni lik bio Mišić ili taj vojnik. Ako hoćete pravu istinu najbolje pročitajte Knjigu o Milutinu.

17. Pljujete Tita i film bitka na Neretvi, ali i Bitka na Neretvi i svi filmovi uključujući Marš na Drinu su topografski i vojno tačno uradjeni. Dok svi filmovi od 2000-te na ovamo su u vojnom smislu netačni. U Crnom Gruji i Kamenu mudrosti Mišarski šanac ima palisade pod uglom od 45 stepeni, a zapravo su svi palisadi bili pod pravim uglom. U Svetom Georgiju ste napravili Cersku bitku, bitku u susretu bez rovova sa rovovima kakvi su bili na Somi podignuti posle 2 godine aktivnog granatiranja, sa daskama. U filmu Kralj Petar opet rovovi i opkopi sa džakovima na Cerskoj bitci koja se desila kad su se susrele dve vojske iznenada. Pa da je neko samo kupio knjigu bitka medju oblacima znao bi sve ili da je konslutovao stručnjake sa Vojne akademije. I što je najore od svega. Komandant gvozdenog puka Brka Stojanović je bio bolestan tokom Kolubarske bitke i jurnuo je sa upalom pluća iz šatora da pomogne vojnicima u zauzimanju visa Kremenica gde je poginuo, vi ga u filmu prikazujete kao narednika Američkih Foka kako arlauče na vojnike u stilu američkih marinaca.
    Realno ne znam šta su to pogrešno uradili u filmovima u vreme Tita, a šta to vi danas radite tačno, ako ni jednu bitku sem u Nemanjićima niste uradili tačno kako izvori govre. Al šta ćeš, teško im da čitaju…

18. Da samo pojasnim jednu stvar ne vezano za film i sta ko misli…Lazar Ristovski je od RTS dobio pare da snimi film Kralj Petar jos 2014te godine…Cetiri godine nista nije radio a onda su ovi iz RTS a rekli da dok ne snimi film nece moci da pusta ostale svoje filmove na RTS u tako da 2018 te je kao uzeo i snimio nesto za par meseci, a realno za cetiri godine mogao je da pripremi glumce da uradi obimna istrazivanja da ode po muzejima da vidi fotografije bitaka a obidje bivsa bojista, da objasni glumcima da ne mogu da govore dubokim glasom vec da moraju da govore kao tadasnji seljaci…Elem ovako kolko god hvalili film i nije na nekom nivou mnogo se htelo malo se postiglo, realno iz 60tih pored Marsa na Drinu imamo niz serija tipa Dimitrije Tucovic Izdanci iz opaljenog grmlja itd koji su svi mnogo bolje uradjeni od ovog filma…