U ovom slučaju sadašnjih vlastodržaca glede budućnosti Beograda.

Posle skorašnjeg izmeštanja dela železničkog saobraćaja na po svim osnovama neprimerenu i nefunkcionalnu stanicu Topčider, oglasio se još uvek gradonačelnik Siniša Mali najavljujući promenu trase decenijama čekanog metroa.

Umesto dosadašnje rute Zemun – Zvezdara, “genije” za urbanizam obavestio nas je da će povezati prazno Makiško polje i takođe prazan potez na Adi Huji. Od ničega ka ničemu.

Iako svako ko zaista živi u Beogradu jeste u najmanju ruku skeptičan prema ovom izmeštanju, ono što je posebno tragikomično jeste tvrdnja da će promena navodno rasteretiti saobraćajne gužve.

Ipak, mnogo smehotresnija je najava da će još jedna genijalna “zamisao”, a to je da uklanjanje najstarijeg mosta na Savi, neće izazvati prekid saobraćaja. Uopšte.

No, kada ostavimo smeh, loše izgovore i fikciju po strani i pogledamo istini u lice, ostaju pravi motivi za ove urbanističke egzibicije, a to su interesne grupe.

Sa jedne strane oko projekta na Savamali okupile su se SNS interesdžije pojačane arapskim investitorom. Podsetimo, osim pomenutog neracionalnog i neplanskog izmeštanja i rušenja najstarijeg beogradskog mosta, tu su takođe neplansko izmeštaje železničke i autobuske stanice stanice čija će posledica biti višegodišnji saobraćajni kolaps. I to je samo deo priče.

Na praznom Makišu nas očekuje nikad osuđeni i po pravilu diktatorima blizak Bogoljub Karić sa svojim stambeno-poslovnim projektom. Za sada ostaje nedoumica ko će nas čekati na Dunavu, odnosno ko će dobiti dozvolu da gradi na Adi Huji i da, narodski rečeno, pokupi kajmak.

Ekipa koja deluje poput kidnapera koji su oteli bogatu osobu i pijani od zanosa preterali u licitiranju. Otimačina bez presedana koja preti da nas napravi sužnjima nekolicine.

Ovako ponašanje svakako se ne može nazvati odgovornim, niti se ovi procesi mogu nazvati modernizacijom, urbanizacijom, izgradnjom i progresom, već zadovoljavanjem ličnih interesa u našem gradu sa našim parama.

A to ako smo jednaki, ne može!