Foto: Radenko TopalovićJednom davno, u dalekoj i velikoj zemlji, iza mnogo gora, planina i mora, živeo je čovek za koga su znali da je mnogo loš. Kao dete puno se tukao, čak je i nastavnika u školi pretukao. Onda se pridružio lokalnoj bandi, nastavio da tuče, počeo i da krade i ubija. Onda su u toj dalekoj zemlji vlasti zabranile alkohol jer su u „vatrenoj vodi“ videle uzrok za sve više kriminala. A taj loš čovek, Al Kapone se zvao, iskoristio je priliku i počeo da pravi i prodaje alkohol. To mu je pomoglo da postane glavni mafijaš u svom gradu Čikagu. Niko mu ništa nije mogao.
Onda se pojavio agent Eliot Nes, koji je dobio zadatak da uhapsi Al Kaponea. Ali kako da to uradi, kada niko pre njega u tome nije uspeo? Palo mu je na pamet da formira specijalnu grupu ljudi koju su nazvali „Nesalomivi“ i oni su polako, godinama, radili, smišljali kako da uhapse Al Kaponea i na kraju uspeli. Nije Al Kapone „pao“ zbog ubistava već finansijskog kriminala – nije platio porez.
Čiča miča, ali tu nije gotova priča. U jednoj maloj zemlji na brdovitom Balkanu, čiji su građani uglavnom živeli jadno i bedno, većina siromašila, manjina se nepošteno bogatila, pre oko 13 godina zavladao čovek koga su nazvali „srpskim Eliotom Nesom“. I pesmu mu spevali „On je naš, jes, jes srpski Eliot Nes“. Ljudi željni pravde ponadali se da će taj čovek da im donese pravdu, kazni one koji su zemlju opljačkali. Naivan svet.
Neki malo pametniji znali su da je u pitanju laž, nameštaljka, propaganda, jer čovek koga su zvali srpskim Eliotom Nesom i koji je obećavao kule i gradove, bio je dobro poznat kao učesnik zle politike koja je ljudima tih prostora donela ratove i patnju. Kako je iko takvom čoveku mogao da poveruje i zašto mu i danas mnogi veruju? Neobavešteni ili nešto ozbiljnije?
I tako taj čovek i dalje vlada na obećanjima i pričama. Odavno ga ne zovu Eliotom Nesom, ali nešto se čudno desilo. Tužilaštvo za organizovani kriminal, državna institucija znači, a ne neki novi Eliot Nes, sumnjiči 13 osoba, među kojima i dva bivša ministra za finansijske malverzacije, pominju se cifre veće od 100 miliona dolara, pri rekonstrukciji železničke pruge od Novog Sada do Kelebije.
Osumnjičenima određen pritvor, ali vlast tvrdi da je reč o državnom udaru. Uhapšeni navodno pošteni ljudi koji su sve radili po zakonu, a Tužilaštvo, uz pomoć stranaca navodno sprema rušenje vlasti i samog predsednika Vučić Aleksandra. Do sada su državne udare i svrgavanje predsednika, po pisanju njemu bliskih tabloida, spremale razne službe, CIA, MI5, bivši ministar Stefanović, sekretarka Hrkalović, sada i delovi pravosuđa. Ludilo. Neko u to veruje?
Sudeći po najčitanijem tabloidu, Srbiju napadaju iz tri pravca: hapse Dodika, na Kosovu privode srpske zvaničnike, a tužilaštvo „hapsi ljude po nalogu Zapada“.
Odgovori na sve tri ideje su više nego jednostavni. Dodika osudio sud susedne i suverene BiH i šta ima Srbija da se meša, sem da zloupotrebljava slučaj u širenju laži i mržnje.
Što se Kosova tiče, Priština i Beograd potpisale neke sporazume kojima su nadležnosti predate „južnoj srpskoj pokrajni“, a jedan zvaničnik nedavno priveden juče priznao krivično delo.
Da Tužilaštvo i sam tužilac Mladen Nenadić hapšenjima sprovode državni udar, sumnjam da i autori podmetačine u to veruju. Slučaj je inače tek na početku, tek slede ispitivanja, eventualno optužnice, suđenje…
Izvinjavam se, što mi je racionalnost jača strana, ali mnogo toga „smrdi“ u ovoj teoriji o stalnim napadima sveta na Srbiju.
Zar Srbija nije nikad jača, bogatija, snažnija, a njen predsednik čovek kome se ceo svet divi?
Ko onda sme da je napada?
Ljubomorni svi?
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
