Imamo problem u Beogradu

Posle eksplozije na letelici, članovi posade su se javili Centru za kontrolu misije u Hjustonu, rečima: „U redu, Hjuston, imali smo problem ovde“. Izjava je ubrzo malo izmenjena i postala poznata u drugoj verziji.

I u filmu „Apolo 13“ iz 1995. godine, sa Tom Henksom u glavnoj ulozi, radi dramatizacije, korišćen je citat: „Hjuston, imamo problem“, koji je postao popularna fraza, koja se koristi za „opisivanje nepredviđenog problema, često sa ironičnim potcenjivanjem“.

„Imamo problem u Beogradu. Očekujemo od policije da postupa prikladno i poštuje osnovna prava“, izjavila je komesarka EU Marta Kos.

kritikujući uvredljive izjave o evroposlanicima predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednice parlamenta Ane Brnabić. „Ako poslanike Evropskog parlamenta nazivate ološem, to pokazuje upitno shvatanje demokratije“, dodala je Kos.

Da li reči „Imamo problem u Beogradu“, mogu da se porede sa izrazom „Hjuston, imamo problem“ i da li predstavljaju frazu za „opisivanje nepredviđenog problema, sa ironičnim potcenjivanjem“? Naravno da ne.

Problem u Beogradu nije ni ironičan ni nepredviđen. Problem u Beogradu je veoma ozbiljan, na pragu katastrofe, a mogao se predvideti. Kada na čelo jedne zemlje dođe ratni huškač željan vlasti i moći, ubeđen u svoju istorijsko-mesijansku ulogu, ništa drugo se ne može očekivati.

Posle Marte Kos, iz Evrope su juče vlastima Srbije stigle nove opomene,

Evropski zeleni su pre panel diskusije o Srbiji u Evropskom parlamentu, saopštili da predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen mora da zauzme jasan stav o Aleksandru Vučiću i da on ne sme da se oseća nedodirljivim.

Stav „zelenih“ predsednika Srbije verovatno ne brine puno, ali sigurno to ne važi za Manfreda Vebera, predsednika poslaničke grupe Evropske narodne partije (EPP) u Evropskom parlamentu.

Njegova izjava da će budućnost SNS unutar EPP biti predmet rasprave u narednim danima, malo je reći da se neće dopasti Vučiću. SNS je pridružena članica EPP, a mnogo bi volela da postane punopravna, što se u trenutnim okolnostima čini nedostižno. Veberova izjava ima mnogo veću težinu od dosadašnjih u diplomatski celofan uvijenih upozorenja evropskih zvaničnika, a kada bi se fon der Lajen oglasila u sličnom tonu, utisak bi bio potpun.

Možemo li od Evrope tako nešto da očekujemo i još važnije da li bi to uticalo na rasplet krize u Srbiji? Na prvi pogled se čini da Vučić može da bude miran i siguran dok ima podršku sebi sličnih autokrata i velikih Kine i Rusije. EU zauzeta brojnim ozbiljnijim problemima, za Srbiju vremena nema, ali nije baš da nema moći da utiče na Beograd.

Pitanje je „samo“ da li želi da uradi nešto dok nije sigurna ko čini „drugu“ stranu u Srbiji. Sa Vučićem su se „opekli“, pa naravno da će i u jogurt duvati.

Misija Apola 13 postala je poznata kao „uspešan neuspeh“. Do Meseca stigli nisu, ali su nakon eksplozije, milioni ljudi pratili pokušaje članova posade i centrale u Hjustonu da se vrate na Zemlju. Uspeli su, a spuštanje Apola 13 u Tini okean slavljeno je kao da su sleteli na Mesec.

Mi na Mesec ne idemo, ali probleme Srbije izgleda da ćemo morati sami da rešavamo, uz možda tek malu pomoć „prijatelja“. Što bi i bilo ispravno, jer koliko god kritikovali Evropu oličenu u „Ursuli“, nije ona glasala za Vučića, već građani Srbije. I to mnogi.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.