Nobel u Trampovim rukama, možete li to da zamislite?

Godinama ovu priču pratim skoro istočnjačkom smirenošću. Svojevremeno smo u Danasu, valjda za Obamina vakta, tokom jedne od Netanjahuovih pretnji da kreće na Teheran, raspravljali o tome šta bismo radili ako dođe do nuklearnog rata. Rekla sam da bih radije poginula u prvom talasu radijacije, ako do nas stigne, nego da preživim i mučim se. Mnogi su imali drugačiji stav. Verovatno su gledali previše „Pobesnelog Maksa“.

Šta se nedavno desilo. Izrael napao Iran, pre desetak dana, mi iznenađeni. Danima traju međusobni napadi, uključile se SAD, krenuli smo da analiziramo da li je počeo Treći svetski rat, imamo li još koji mesec, neku godinu. Da bar na more skoknemo, daleko bilo, poslednji put. Iranci zapretili zatvaranjem Ormuskog moreuza, sve koji naoružavaju Izrael proglasili za legitimne mete, gađali američku bazu u Kataru. Ruševine u Iranu, ruševine u Izraelu, ranjeni, poginuli… Gazu zaboravismo, tamo se horor nastavlja, desetine ljudi gine, glad vlada… Ukrajina, šta to beše? Iran je preksinoć raketama napao SAD bazu u Kataru kao odgovor na američko bombardovanje iranskih nuklearnih postrojenja.

Najavili Kataru napad, Amerikanci prethodno već napustili bazu, iznad Dohe zasvetlelo nebo, sve rakete oborene. Jače, čini mi se, gruva u mom kraju kada na savskim splavovima žurku završe vatrometom. Tramp sa zadovoljstvom obavestio da nijedan Amerikanac nije povređen, šteta minimalna. Zahvalio Iranu na „blagovremenom upozorenju“. „Čini se da su sve to ‘izbacili iz sistema’ i da, nadamo se, više neće biti MRŽNJE“, dodao je predsednik SAD, zaključujući da Iran sada „može da krene putem mira i sloge u regionu“ i da će on „velikim entuzijazmom ohrabriti Izrael da učini isto“. „Hvala vam na pažnji povodom ovog pitanja“, zaključio je Tramp.

Šta bi? Najavljivali rat do kraja, Izrael i SAD gađali nuklearne lokacije u Iranu, Iranci tvrde – znali smo šta smerate, ispraznili smo ih još u martu. Onda Iranci gađali prazne američke baze u Kataru. Ovo ipak nije igra. Stotine ljudi je ubijeno, naselja uništena, infrastruktura pogođena, naftna polja u plamenu… Rat još traje, ali kraj mu se izgleda nazire. Tramp saopštio da su Iran i Izrael dogovorili primirja, navodno potvrdili Teheran i Tel Aviv. Ovo je prvo primirje proglašeno preko društvenih mreža, samo da ne bude kao mir u Ukrajini za 24 sata.

Ako ne dođe do novih komplikacija, što nije isključeno pošto su rakete i juče ujutro letele između Teherana i Tel Aviva, pobedu će slaviti i Iran i Izrael, ali pobednici će biti Tramp i Putin. Prvi se mešao, naoružavao Izrael, učestvovao u sukobu, drugi iz prikrajka posmatrao, hrabrio Iran, ali izvukao korist u Ukrajini. Čini mi se da će rezultat biti neka „Jalta“, Trampova i Putinova podela interesnih sfera. Što bi Tramp rekao, hvala na pažnji povodom ovog pitanja, ali da se vratimo drugim proglemima. Šta je beše u subotu? Još važnije, nazire li se kraj genocidu u Gazi? Bez mira u Gazi, Tramp na Nobela teško da može da računa. A toliko bi voleo da ga dobije. Nobel u Trampovim rukama, možete li to da zamislite?

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.