Foto: Radenko Topalović“Svet je nekoliko trenutaka udaljen od toga da izgubi priliku za mir i više ne možemo da čekamo“, izjavio je francuski predsednik Emanuel Makron u Ujedinjenim nacijama, na konferenciji o Palestini koju su njegova zemlja i Saudijska Arabija organizovale i na kojoj je ozvaničio francusko priznanje palestinske države.
Istog dana su Palestinu priznale još neke evropske zemlje, pridružujući se Velikoj Britaniji, Australiji, Kanadi koje su to učinile prethodnih dana.
Više od tri četvrtine od 193 članice UN već priznaje palestinsku državu, ali naravno ne i najmoćnije SAD koje blokiraju svaku rezoluciju o okončanju rata u Gazi i mada načelno učestvuju u pregovorima o primirju, spremaju se da Izraelu pošalju naoružanje vredno šest milijardi dolara. Konferenciji o Palestini SAD i Izrael nisu prisustvovale, a Tel Aviv ne samo da ponavlja da palestinske države neće biti već da će zbog međunarodnog priznanja uslediti mere koje će Palestincima još više nauditi. Rat u Gazi se nastavlja sve žešće, a moguća je i aneksija Zapadne obale, kao i zabrana Palestinske uprave.
Govorom u UN Makron, suočen sa brojnim problemima na domaćem terenu, pokazao je da mu spoljna politika ide mnogo bolje. Naravno, značajnu pažnju je posvetio Hamasovom napadu na Izrael 7. oktobra u kome je ubijeno 1.200 ljudi, na stotine ranjeno, oteto 250. Prekidan višeminutnim aplauzima Makron je održao umeren, objektivan govor kojim je ponudio i plan za “dan posle”, kao i perspektivu za trajni mir na nemirnom Bliskom istoku.
Dešavanja na terenu, nažalost, Makronove ideje čine trenutno neostvarivim. Ideja o dve države dalja je nego ikada, a ni primirje u Gazi se ne čini mogućim u skorije vreme. Samim tim, priznanje Palestine od strane dela moćnih zapadnih zemalja iako moralno-politički bitno, Palestincima, naročito onima u Gazi, sada baš i ne koristi.
Ali neki “peru savest”, jer da Zapad nije slepo podržavao izraelsku politiku prema Palestincima, ne bismo ni stiglu do genocida u Gazi i sadašnje katastrofe. Izrael je, uz podršku SAD, izgleda rešio da problem sa Hamasom, koji je nesumnjivo počinio težak zločin 7. oktobra, reši tako što će pobiti i raseliti što više Palestinaca, a od razrušene Gaze, kako je ponovio izraelski ministar finansija Bezalel Smotric, zajedno sa Vašingtonom, stvoriti “bonancu”, profitabilan projekat gradnje.
Snažnu Trampovu podršku Tel Aviv koristi i za pokušaj preoblikovanja Bliskog istoka po svojoj želji, a mnogi izraelski političari i premijer Netanjahu pominju “veliki Izrael”. Za sada im dobro ide, ali budućnost je ipak neizvesna.
Šta je činiti Srbiji čiji je predsednik Vučić već u NJujorku i sprema se za današnji govor pred Generalnom skupštinom. Valjda se neće ponovo ogrnuti državnom zastavom ili bar neće onom “petobojnom” sa parade. Ministar Marko Đurić najavio je da Srbija priprema promenu stava dela međunarodne zajednice prema Kosovu.
Da li će Kosovo u ovakvom haosu u svetu i UN, uopšte biti pomenuto? Na sreću, Kosovo, Srbija i Balkan nisu ni Palestina, Izrael, Bliski istok, a ni Ukrajina, te bi mogli da nas “zaobiđu”.
Što se tiče Gaze pohvalno je što Srbija nije zaboravila Alona Ohela koji se još nalazi u Hamasovom zatočeništvu, ali ima i pogrešnih poteza. Predsednik Vučić se neumesno hvalio isporukom oružja Izraelu, u vreme kada je ostatak Evrope ćutao, a Srbija će očigledno nastaviti politiku “nit smrdi nit miriše”. Izraelu, čiji su stručnjaci deo predsednikovog tima, Srbija se neće zamerati već nastaviti što bolje odnose, a verovatno i dalje prodavati oružje. Naravno, izraelske investicije su dobrodošle, kao i politička podrška.
Istovremeno će se truditi da očuva dobre i lukrativne odnose sa arapskim zemljama, pre svega UAE, čijim su investitorima naše vlasti praktično poklonile “Beograd na vodi”.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
