Čekajući „šesti“

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. I red je da se mladi ljudi upoznaju sa strahotama i rezultatima vlasti CRVENO-CRNE BANDE. Ovakvih tekstova treba sve više i više.

   1. Bio je osnovni red da kolumnista navede i rezultate DOS-ovske vlasti u godini kada je izgubila izbore i podatak da ih je delilo samon tri meseca od stečaja.

      1. Milicu,
         Jesi lu makar trepnuo kad napisa ono „tri meseca of stecaja“. Ako jesi, nisi ti jos skroz izgubljen, ima jos nade za tebe.

      2. Nisam. To je podatak MMF-a i Svetske banke.

2. Otmeni omaž DOS trudbenicima i sanjarima. S obzirom da je sledeće javljanje g-dina Lekića tek za nedelju dana, cenim autorovu potrebu da nas unapred podseti kako je sve važno izgledalo, te koliko brzo se to raspalo.

   Ako stanovnici neke države jednostavno ne žele da se pokrenu, pa bilo to i zarad bolje budućnosti, ni stotinu dosovskih inicijativa neće pomoći. Kakvo gorko saznanje. Već i samo gledati sve te (naizgled) poražene ljude koji su 5. oktobra bili ono što su – kukavice i beskičmenjaci – a već 6. oktobra ponovo osokoljeni i bez osećaja srama, nepodnošljivo je. Ali, fakat, narodu je pao kamen sa srca. Nema lustracije, nema povratka u realnost, ponovo je sve na nekadašnjim anđelima pakla.

3. Gospodine Lekicu, svi znamo kako su se kroz vekove menjali politicki sistemi i vladaoci u Srbiji. Tako sto su u korenu satirali svoje prethodnike i politicke protivnike.Eliminacijom,strahom, brutalnoscu. Jedino je DOS pokusao tu evolutivnu promenu. Kojoj nismo dorasli i koja je ovde shvacena kao znak slabosti.