Kako sam prestao da pišem

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Dr Simiću uživam u svakom vašem tekstu. Samo tako nastavite.

2. Baš tako, tužna istina – na knjizi svi zarađuju osim autora. On gubi, samo gubi, višestruko. Vreme, energiju, novac, samopouzdanje, volju – sve. To je pitanje za čitavo društvo – najpre izdavače (jer to najbolje oni znaju) i knjižare, ali, eto, svi o tome ćute, ili se žale na uslove.

3. E Simo, Simo, i samu me muče slične boljke, pa žvot provodm u katatoniji da ne bih bila u većim gubicima. Da stvar bude gora, trebalo bi da pišem da opravdam platu, to mi je zakonska obaveza, ali me kolege svako malo podsećaju da sam ,,budala", ,,životinja", ,,nemoj ti da pišeš" (agresvnim tonom), ,,debela", ,,baba““““, ,,konfuzna““““, ,,nesposobna", a onda me njihovi pajtosi najdobronamernije zapitkuju zašto nešto ne napišem, da napišem pa tek onda da pričam da će biti popljuvano, pa pokradeno (a bivalo je, nije da nije). Nije reč o lepoj knjževnosti, već o stručnim i naučnim radovima. Situacija u izdavašvu je baš kao u tvom tekstu.

4. Au.