Građani u manjim gradovima i sredinama po Srbiji dobijaju pauzu od po sat vremena, tokom radnog vremena, da odšetaju ili se prevezu do mesta gde, prema uputstvu rukovodstva preduzeća u kojem rade, treba da daju potpis za Aleksandra Vučića.
Naznačava se, pritom, u određenom broju slučajeva, da na proleće sledi reorganizacija preduzeća.
Ali, šta znači taj potpis, kada su uveliko sakupljeni potpisi za Vučićevu kandidaturu. Oni koji prepričavaju takva iskustva objašnjavaju – da je reč o psihološkom pritisku na građane, ili takozvanom potpisu za siguran glas. Pitanje koje sledi je odakle ideja organizatorima potpisivanja da će građani i pored tog potpisa, iza paravana, na glasačkom mestu, zaokružiti kandidata kojem im rukovodstvo preduzeća u kojem rade nalaže. Postoje dva odgovora. Jedan se odnosi na efekat tog psihološkog pritiska – straha, odnosno da građani odustaju od hrabrosti i eventualnog inata da, uprkos represivnim merama, ne glasaju za Vučića, a drugi već podrazumeva predstavljanje ozbiljnog krivičnog dela. Dobijaju se, prepričavaju upućeni u takav proces, dva glasačka listića, jedan prazan, a drugi sa zaokruženim rednim brojem kandidata, sa obavezom da, nakon izlaska iza paravana, glasač mora da vrati prazan list, što je garancija da će ubaciti u glasačku kutiju onaj na kojem je glasao i pre nego što je stigao na biračko mesto.
Dešava se to uglavnom u manjim sredinama. Tamo gde građani osećaju obavezu da otvore vrata stranačkim aktivistima i na kućnom pragu odgovaraju na pitanja – Za koga ćete glasati? Da li ćete glasati za Vučića? Obaveza postoji jer se pretpostavlja da aktivisti vode strogu evidenciju ko je odgovorio, a ko odbio saradnju, pa da dalje ispostavljaju izveštaje u stranačku centralu, gde, razume se, sede gradski i opštinski čelnici. Ljudi se plaše da im zalupe vrata, razmišljaju o tome da li bi zbog odbijanja da odgovore na pitanja, ili pak odgovora koji nije u prilog pobedi Vučića, mogli da se suoče sa isključenjem struje, grejanja, dobiju otkaz, budu proglašeni tehnološkim viškom. Mala sredina ima svoje posebne metode za represiju, nju sprovode ljudi koje svi znaju, nad ljudima koje svi znaju. I tu nema mrdanja.
Vučić se u to ne meša, on je iznad situacije na terenu, a represiju, ako je građani i prepoznaju, vezuju za konkretne sprovoditelje – Peru, Žiku i Miku, a ne za njihovog šefa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
