Foto: Luca MarzialeJa ne mogu da verujem. Ne mogu da verujem da su naša deca drugačija od nas. A, zamilislite – i, nisu daleko. I to je prirodno, takoreći – normalno.
Njima je isto, kao i većini građanki i građana Srbije, genocid u Srebrenici – ništa.
Nema ga. Nema ni zločina nad svima koje je počinio režim Slobodana Miloševića, Vojislava Šešelja… Da preciziramo Aleksandra Vučića i Ivice Dačića.
Nema njihovih grehova, svih grehova naših „zajedničkih“ neprijatelja protiv koji smo danas, 35 godina od najgnusnijih zločina počinjenih na evropskom tlu od Drugog svetskog rata.
Tu smo. Sve je isto.
Jednostavno je tako.
Studenti razmišljaju da sruše režim Aleksandra Vučića. Potrčka Vojislava Šešelja. Osuđenog ratnog zločinca. Kojeg su njihovi roditelji naveliko podržavali, oblačili uniforme, vojne i paravojne, prelazili granice, išli da se bore, jer su Srpkinje i Srbi – a neprijatelji su im bili Bošnjaci, Hrvati, Albanci – koje bi trebalo ubiti.
Sastaviti u neku hali, šumu, sve ih streljati.
Jer je učinjena, u njihovim bolesnim mozgovima, nepravda Srpkinjama i Srbima.
Dosta je bolesna ta postavka.
Zato i živimo i dan danas takav život.
Zbog nas, njihovih roditelja. Roditelja naše dece. Koji, zajedno sa decom, idu u kolonama iza krstova, verskih simobola i samo što ne podignu sliku Ratka Mladića.
Bolenica i bolesnika. Nas. Koji misle da se genocid nije dogodio, da smo „mi“ u pravu.
U većinskom delu stanovišta preovlađuje takav stav. Iako je prošlo tri cele decenije.
Zamislite.
Toliko presuda, toliko dokaza, toliko očevidaca. Ali ne, kod nas to ne prolazi. Mi smo bili u pravu i sve ih je trebalo pobiti. Kako su rekli Milošević i Šešelj, Dačić i Vučić.
Ja u to i dalje ne mogu da verujem. Stvarno.
Da i dan danas tako živimo. Ljudi?
Zašto ste onda protiv Aleksandra Vučića? Pa on je ratni profiter, bitanga koja je zarađivala na tome da vas šalje u rat, da budete ubice ili samoubice. Da vam roditelji i oni koji su igrom slučaja preživeli, ovako sakati, i mentalno i fizički („čast“ izuzecima) određuju budućnost iz vaših domova, ognjišta odrastanja.
Da, kada izađu na izbore zaokruže opciju koja je protiv drugih naroda i koja slavi nekakvo srpstvo koje postoji samo zapisano u presudama za ratne zločine. Drugačije je, nažalost, nema, usled drastičnosti prethodno navedenog slučaja.
Srušio je Vučićev režim nadstrešnicu u Novom Sadu. Bahat je i užasan u tome, to je jasno. Ali, znate li vi studentkinje i studenti, koliko je on svojom ratno zločinačkom propagandom ubio ljudi pre toga?
Šta je on radio tokom devedesetih godina, mladi ljudi, a vašim rodteljima je to bilo u redu?
I, dan danas je.
Zato i vlada, ne samo zato što je kradljivac i lažov, već zato što ga većina starije populacije, stanovništva podržava istinski. Kao što podržavaju i Slobodana Miloševića, za kojeg misle da je bio borac protiv zlog Zapada.
Ne misle da je zločinac koji je ubijao ne samo pripadnike drugih naroda nego i nas Srbe.
Nosite na svim protestima sve te simbole, šajkače, krstove, samo se na verske praznike okupljate…
Mislite da je to način da se sruši diktator koji je bio ratni huškač. Možda i jeste. Ali, šta ćemo posle?
Na kakvim osnovama će ova borba biti izvedena?
Možda nisam u pravu, ali to jako osećam. I, nije mi dobro.
Da dopunim misao, citiraću diktatora – kandidovanog za rušenje sa vlasti.
On je pre dva dana rekao sledeće, govoreći o genocidu na koji je inspirisao svojim političkim delovanjem tokom devedesetih, da to vlastima u Sarajevu, dakle narodu na koji je inspirisao na genocid nije dovoljno što je navodno iskazao poštovanje prema žrtvama, već sad mora on i još nešto…
Daj da se više ne zezamo.
Preteške su teme, a još teže su posledice koje živimo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
