Srdan Golubović: Selaković o kulturi ne zna ništa, on je tu kao neki stečajni upravnik, a lamentira o „antisrpskim filmovima“

Ovaj napad usledio je posle pisanja Danasa da se filmska udruženja spremaju da odbiju poziv Filmskog centra Srbije za panel diskusiju najavljenu 6. i 7. februara, zbog toga što se ona organizuje na Zlatiboru, u saradnji sa Nacionalnim festivalom filma i televizije (NAFFIT) čije su prvo izdanje ona bojkotovala.

Podsećanja radi, o ovom pozivu FCS, reditelji, sagovornici Danasa, istakli su da diskusija o „Problemu sufinansiranja nezavršenih filmova i kako ga rešiti?”, kako je naslovljen ovaj panel, jeste dobrodošla, ali je manipulativno da se ona vodi na Zlatiboru, „pod kapom“ NAFFIT-a, i da je ova ponuda za njih neprihvatljiva. Njihov odgovor FCS, kako su najavili, je predlog da se ovaj događaj organizuje u Jugoslovenskoj kinoteci, bez „pokroviteljstva“ festivala koji nema nikakve veze sa temom o kojoj će se razgovarati, koji je politički instrumentalizovan, sa „crnim listama“, i koji je na startu doživeo debakl.

Ministar Selaković je, međutim, „preduhitrio“ ovaj predlog, i u Jugoslovenskoj kinoteci pre dva dana, kao što smo već objavili, na „naučno-stručnom“ skupu „Srpska kultura danas: istorijsko iskustvo, problemi, perspektive”, izneo svoju „analizu“ prilika u domaćoj kinematografiji.

U svom izlaganju izrazio je „zabrinutost činjenicom da je Ministarstvo kulture sufinansiralo 53 filma koji nikada nisu snimljeni, čiji je obim neutrošenih sredstava blizu 12 miliona evra, posebno upozoravajući da su „državnim sredstvima neretko snimani filmovi otvorene antisprske orijentacije, i kako je objasnio, „svaki peti dinar koji je uložen jalovo je utrošen, što je dovoljan pokazatelj da je sistem loš i da treba da se menja“. Uz ocenu da „oblast kulture nije suštinski i sistemski refomisana od vremena samoupravljanja“, najavio je i da će na Zlatiboru biti održana okrugli sto FCS.

Ovom događaju prisustvovali su samo lojalisti, nijedan predstavnik nijednog filmskog udruženja nije bio upoznat da će se održati, a na ove „zaključke“ o kinematografiji odgovor ministru kulture u Danasu daje Srdan Golubović, reditelj i profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

– Ministar Selaković, kao i većina njegovih stranačkih kolega, najviše voli da učestvuje na skupovima u kojima razvija svoju omiljenu disciplinu- dijalog sa samim sobom. U takvim okolnostima, kada nema predstavnika struke koju bio on trebalo da predstavlja i čuje, kao i nezavisnih medija, ministar svoje neznanje može da nadogradi bezobrazulukom i neistinama – kaže Golubović, i dodaje prave činjenice.

– Srpski filmovi su poslednjih godina, kao i prethodnih decenija, što je poznato u kulturnoj javnosti, često učestvovali na najznačajnijim međunarodnim filmskim festivalima, osvajali velika i važna priznanja, i na najbolji način predstavljali srpsku savremenu kulturu u svetu. Više nego bilo koja druga umetnost.

Neki od tih filmova, kako podseća, kritički su se bavili problemima u društvu, jer je priroda filma i umetnosti da bude kritička i da bude savest jednog društva.

– To ne znači da su ti filmovi antisrpski, to je kvalifikacija koju ne smemo da prihvatimo, jer je zlonamerna i lažna. Umetnička dela koja se kritički bave društvenom stvarnošću imaju nameru i duboku potrebu da društvo u kome živimo bude pravednije i bolje. Ali teško to može da shvati partijski apartčik Selaković.

Zbog toga, smatra Golubović, trebalo bi da se podsetimo kako je Selaković na mesto ministra kulture uopšte i došao?

– Najverovatnije kao čin osvete ili odmazde umetnicima i kulturi, jer iz redova te društvene grupe je najviše kritičara aktuenog režima. Na mesto ministra kulture je postavljen čovek koji o kulturi, posebno savremenoj, ne zna ništa, kao neka vrsta stečajnog upravnika, čoveka koji će u potpunosti da uništi kulturu i umetnost, ili ono što je od nje još uvek ostalo. I dok taj čovek koji o kulturi ne zna ništa lamentira o antisrpskim filmovima trebalo bi sebi da postavi nekoliko pitanja.

Prvo pitanje je, kako navodi Golubović,  zašto prošle godine nije raspisan nijedan konkurs Filmskog centra Srbije, a u budžetu su planirana sredstva za sprovođenje tih konkursa.

– Zašto se to dogodilo i gde je preusmeren taj novac? Da li je to bila instrukcija s vrha i jasna poruka režima, ili samo njegova lična nesposobnost i dokaz ministrove periferne uloge unutar tog sistema.

Drugo pitanje koje bi trebalo sebi da postavi je zašto se razgovor o problemima srpskog filma organizuje na festivalu koji su bojkotovale sve strukovne asocijacije i udruženja, uključujući i Udruženje filmskih umetnika Srbije? Kakvu poruku tim činom Filmski centar Srbije šalje producentima, rediteljima, glumcima i svim ljudima koji se bave tim poslom? Ne verujem da Selaković ima vremena da razmišlja o ovim pitanjima.

Ali možda i ne treba previše da mu zamerimo, on o kulturi ne zna ništa, a savremenu umetnost otvoreno prezire. I ima on veće probleme, kao što je afera Generalštab, u kojoj je on jedan od glavnih aktera, i gde mu prete sudski proces i krivična odgovornost – kaže  jedan od naših najznačajnijih reditelja.