Ova rečenica je toliko stara da je već pred vašim očima nestala

Ovu objavu prati video-snimak u kojem su u združenoj borbi predstavljeni pripadnici nacionalnih manjina u našoj državi zajedno sa ratnim veteranima i sa još 300.000 građanki i građana, koji su ustali protiv režima Aleksandra Vučića. Svi oni zajedno, a za čiju se konfrontaciju Aleksandar Vučić, predsednik Srbije ceo svoj život, maltene, zalagao. Na tome gradio svoju političku agendu i finansijski profit. Da bi opstao.

Taj jadnik, predsednik naše države koji junacima zove naprednjačke nasilnike koji bejzbol palicama lome vilice devojkama, studentkinjama, i zbog kojih je njegov premijer Miloš Vučević podneo ostavku na tu funkciju.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Svi u blokade! (@sviublokade.fdu)

A, koji danas preti i zove na blokadu sudova svoje „pristalice“, kao da ih ima, a da nisu plaćeni od državnog novca, svih nas, koji plaćamo porez Srbiji, jer su ti nasilnici na decu i dalje pritvoru, dok je deo njih koji su nelegalno snimnjeni i osumnjičeni za navodni terorizam, i zbog toga boravili više od dva meseca u zatočeništvu, kao politički pritvorenici, pušteni u kućni pritvor.

Neverovatna je misao i misija našeg predsednika. I njegovih podanika.

Deluje kao da iz njega govori veštačka inteligencija, ona nenapredna i iz prvog kolena. Pa, ako se primi, idemo dalje, ako se ne primi, sutra će da se promeni takozvani narativ.

Tako radi svih ovih 13 godina, koliko je na vlasti, sprovodeći brutalnu korupciju, profitirajući na smrti i gladi. Isto kao što je radio kao potrčko ratnih zločinaca Vojislava Šešelja i Slobodana Miloševića, tokom devedesetih. Šta treba? Tu je bio mladi Vučić. Da se huška na rat? Da se inspiriše na ubistva i zločine? Evo, stiže…

U toj svojoj misiji danas, Vučić planira da komunicira samo sa onima kojima je neinteligencija svojstvena, koji nisu u prilici i u stanju da zaključe kakvu „politiku“ njihov predsednik vodi.

Najviše je onih koji su ucenjeni i koji ćute. To je jasno. Vrlo je malo zapravo onih na koje predsednik računa. Gotovo da ih nema.

Zato će predsednik Srbije da izgubi na izborima. Zato ih se plaši i ne sme da ih raspiše i izađe u susret studentskom zahtevu.

S druge strane, imamo određen deo opozicije, u čijem posedu su prostorije, ljudstvo i sve što je potrebno za pomoć studentima da pobede Aleksandra Vučiča na izborima, ako uspeju da ga nateraju da ih raspiše, a koji zbog toga što ih studenti neće na njihovoj listi, otkazuju poslušnost javnom interesu i izmišljaju nekakve svoje uslove, jer i oni su ljudi sa potrebama, valjda.

Dajte i nama nešto pa ćemo i mi vama… Otprilike, rečeno.

U Srbiji je juče boravila u zvaničnoj poseti šefica diplomatije Evropske unije, Kaja Kalas. Prvi put je bila nova šefica u Beogradu. Nije želela zajedničku konferenciju za novinare sa predstavnicima države, odnosno sa Vučićem, iako nije baš bila konkretna u svojim izjavama kada je reč o tome šta misli o njegovom režimu.

Bilo je tu gomilu fraza i naučenih odgovora.

Nije ga postavila, osim tog gesta, da sa njim ne nastupi pred novinarima, na svoje mesto. Diktatorsko. Čak je rekla da je dobila uveravanja da je Srbija na evropskom putu…

U redu, dovoljno joj je verovatno bilo to što je rekla da se stotine hiljada građanki i građana u Srbiji, demonstranata, zalaže za isto što i ona, kao šefica Evropske unije, što je nazvala vrednostima Unije.

Sloboda medija, borba protiv korupcije, fer i demokratske izbore.

Vratimo se zato na početak teksta. Na studentski zahtev za raspisivanjem izbora. Na koji način će studenti na to primorati Vučića? Da li ćemo se mi kao građanke i građani tom zahtevu pridružiti ili ćemo kao i do sad slediti samo njihov put i pozive, i to u broju, koliko i kako ko može? Čija je odgovornost ako taj pritisak na režim bude nejak i nedovoljan?

U danu kada je u Srbiju u prvu zvaničnu posetu došla nova šefica za spoljnu politiku i bezbednost Evropske unije, Kaja Kalas, Aleksandar Vučić je sazvao sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost.

Izašao je pred javnost, nakon te sednice, ni manje ni više načelnik Generalštaba Vojske Srbije i rekao da im je vrhovni komandant Vučić pokazao papir Nemačke i Francuske, takozvani „non-pejper“ u kojem je jasno naznačena „ugroženost Republike Srpske“.

Kad nema za šta da se uhvati dalje, Vučić diže vojsku i pokušava nove ratne sukobe da izazove. Ova rečenica je toliko stara da je već pred vašim očima nestala.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.