Sine, stani, molim te, ne mogu više, ovo je nepravda

Koliko su teške te reči…, šta nam govore…?

“Jako se plašim i ne znam šta da kažem. Ja bih da ona odustane, ne može da ide do kraja…”, rekla je njena majka.

Marija Vasić je više od 50 sati štrajkovala glađu i žeđu odbijajući da primi infuziju. Ona je u toj nameri bila toliko ozbiljna, očigledno je, spremna na najozbiljnije ugrožavanje sopstvenog zdravlja zbog nepravde koja je zadesila sve nas. Društvo u celosti.

Marija Vasić je zajedno sa još šestoro aktivista utamničena zbog razgovora o tome kako se odvija situacija u državi u kojoj vlada diktatorski režim.

Zbog nezakonitog snimanja. Zbog onog što može da se dogodi svakome od nas, ukoliko bismo bili, prilikom neobaveznog komentarisanja prilika u diktatorskom sistemu, nezakonito, špijunski – snimani.

Teško je, jer se tek sada narod, studenti i deo opozicije, (ne onaj desničarski, oni se uglavnom prave mrtvi, kad je takav stav zauzeti popularno), bude i pokreću proteste da se ovakav slučaj prekine.

Da naše sugrađanke i sugrađani više od dva meseca čame u zatvoru, spavaju po podovima, da ih jedu stenice, da oboljevaju, ne dobijaju odgovarajuću zdravstvenu zaštitu, pa da se sete da tu ima povoda za reakciju i protest.

Sramota je to svakog od nas, jer, nije ispunjena dužnost. Osnovna. Da se pobunimo i sprečimo to. Odmah.

Niko ne sme da bude utamničen zbog nezakonitog snimanja razgovora o društveno političkim prilikama.

Ili, možda, mislite drugačije?

Poput predsednice Skupštine Srbije, Ane Brnabić.

Predsednica Skupštine Srbije rekla je juče, u danu kada je profesorka kolabirala i kada je prebačena u bolnicu da joj se spašava život – da su aktivisti u Novom Sadu pritvoreni zato što su planirali „terorističke akcije, pokretanje građanskog rata i ugrožavanje života“ predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

„Planirali (su) kako da manipulišu ljudima koji su išli na blokaderske proteste zato što su znali da i većina tih ljudi nije za početak građanskog rata i nije za nasilje“, kazala je Brnabić.

Ona je rekla da je snimak sastanka aktivista Pokreta slobodnih građana i organizacije STAV koji je emitovan na više televizija 14. marta, dan pre najvećih demonstracija proiv vlasti u Srbiji ikad, napravio jedan od tih aktivista i „predao državnim organima“, te dodala da je „problematično“ što to nisu snimile službe bezbednosti.

„Očekujem da odgovaraju narodni poslanici koji su pravili haos u Narodnoj skupštini i očekujem od tužilaštva da nam traži da ukinemo imunitet narodnim poslanicima koji su napadali policiju ispred novosadskog suda“, rekla je Brnabić.

Koliko nasilja, koliko zla je preneseno u rečenicama predsednice Skupštine Srbije.

Koliko bezosećajnosti, gluposti i izražavanja lojalnosti diktatoru Aleksandru Vučiću.

Zgazila bi nas sve kao muve, mrave…, osvrnula se ne bi. Naša predsednica Skupštine Srbije.

Vratimo se na reči majke jedine prave štrajkačiće glađu i žeđu u Srbiji (otkad je sveta).

„Ne mogu da je vidim, a bojim se, ja sam zdravsteni radnik, znam do čega sve može doći. Jako se plašim, ne znam šta da kažem“, kazala je i dodala da bi najviše volela da Marija odustane.

„Ja bih da ona odustane. Ovo je strašno, tolika nepravda u radu državnih institucija. Da li postoji tako u nekoj zemlji, ne znam. Sine, stani, nemoj više, molim te“, rekla je Ljiljana Vasić i dodala:

„Imam samo nju jednu, ne mogu više da izdržim. Tu je moj unuk, on mi je pomoć, i od zeta i od ovog drugog, time se i tešim. Ovo je strašno. Ajde dok je bila u pritvoru, ali sad ovo, otkad je počela štrajk… Mi ne možemo da podnesemo“, navela je majka Marije Vasić.

Ani Brnabić, Aleksandru Vučiću, Ivicu Dačiću, kao i svim ostalim pripadnicima njihovog klana, nije stalo do ljudskog života, njima je stalo do života i umnožavanja bogatstva i privilegija.

Ujedinimo se protiv njih zauvek i konačno. I na vreme. A, ne posle dva meseca.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.