Foto: Shutterstock/BearFotosOd društvenih mreža i onlajn video-igara do sistema zasnovanih na generativnoj veštačkoj inteligenciji, digitalno okruženje snažno utiče na zdravlje ljudi. To je naročito izraženo kada je reč o deci i mladima. Širom sveta, detinjstvo se menja pod uticajem digitalnih tehnologija koje oblikuju način na koji mladi uče, igraju se i međusobno komuniciraju.
Naš zadatak nije da slavimo niti da osuđujemo tehnologiju. Potrebno je da prihvatimo jednostavnu činjenicu – digitalno okruženje ne samo da nudi velike koristi, već istovremeno predstavlja i ozbiljne rizike po zdravlje i razvoj dece.
Naša odgovornost je da maksimalno iskoristimo njegove prednosti, a istovremeno sprečimo negativne posledice. Još nije kasno da se deluje, ali je kasno da se oslanjamo samo na postepene i ograničene promene.
Digitalni alati mogu da prošire mogućnosti, pružajući podršku učenju, komunikaciji i pristupu zdravstvenim uslugama, posebno za decu koja žive u udaljenim područjima ili u sredinama pogođenim krizama. Mnogim mladima internet pruža prostor za kreativnost, zajedništvo i osećaj pripadnosti, naročito onima koji su u stvarnom životu izloženi isključenosti.
Međutim, ove koristi nisu zagarantovane. One u velikoj meri zavise od toga ko ima pristup tehnologijama, na koji način su one osmišljene i čijim interesima služe.
Vlade širom sveta sve više prepoznaju da je zaštita dece na internetu pitanje od značaja za javno zdravlje.
Australija je prva u svetu uvela obavezu da platforme društvenih mreža spreče otvaranje naloga deci mlađoj od 16 godina dok Francuska priprema zakon kojim bi se osobama mlađim od 15 godina zabranio pristup društvenim mrežama.
Indonezija je već zabranila pristup društvenim mrežama deci mlađoj od 16 godina, Španija je najavila slične mere, a Irska zajedno sa partnerima iz Evropske unije radi na razvoju starosnih ograničenja i sistema za proveru uzrasta, sa ciljem zaštite dece mlađe od 16 godina.
Ujedinjeno Kraljevstvo je takođe nedavno najavilo planove da zabrani društvenim mrežama da nude usluge osobama mlađim od 16 godina, uz dodatne mere zaštite poput ograničenja prenosa uživo i kontakata sa nepoznatim osobama.
Kanada je uvela zakonodavne mere kojima se ograničava pristup društvenim mrežama deci mlađoj od 16 godina, uz zahtev za jačom „bezbednošću po dizajnu“ i većom odgovornošću platformi.
Zajedno, ove mere odražavaju rastući globalni konsenzus da digitalna okruženja zahtevaju efikasno upravljanje, dizajn prilagođen uzrastu i jače zaštitne mehanizme za očuvanje zdravlja dece.
Svetska zdravstvena organizacija podržava ovaj proces jačanjem istraživanja potrebnih za bolje razumevanje uticaja današnjih i budućih tehnologija, pružanjem tehničkih saveta državama i promovisanjem bezbednih i pravičnih digitalnih zdravstvenih okruženja.
Rešenja su potrebna jer digitalna okruženja nisu neutralna. Način na koji su dizajnirana, regulisana i monetizovana oblikuje mnoge aspekte naših života, a naročito naše zdravlje.
Na primer, ponovljena izloženost stereotipnim, seksualizovanim, nasilnim ili diskriminatornim sadržajima utiče na to kako deca razumeju sebe i svet oko sebe. Algoritmi sve više filtriraju zdravstvene informacije tako da prioritet imaju privlačnost i pažnja, a ne tačnost, što omogućava širenje pogrešnih i obmanjujućih tvrdnji. Prikupljanje i korišćenje ličnih podataka, posebno za profilisanje i ciljano oglašavanje, izaziva zabrinutost u vezi sa privatnošću, manipulacijom i blagostanjem.
Postojeći dokazi povezuju prekomernu izloženost digitalnim sadržajima sa problemima kao što su anksioznost, depresija, loš san, povećana agresivnost i, u težim slučajevima, suicidne misli, posebno među ranjivim adolescentima. Digitalni marketing na platformama može izložiti korisnike promociji štetnih proizvoda, poput duvana, alkohola i platformi za kockanje.
Društvene mreže, video-igre i upotreba veštačke inteligencije mogu produbiti usamljenost i potisnuti odnose u stvarnom životu. Dugotrajna upotreba doprinosi sedentarnom načinu života i smanjenju sna, što su poznati faktori rizika za nezarazne bolesti.
Seksualna eksploatacija i zlostavljanje na internetu takođe rastu globalno, zajedno sa naglim porastom materijala seksualnog zlostavljanja dece, AI-generisanih slika zlostavljanja i „deepfake” seksualnog ili nasilnog sadržaja usmerenog na maltretiranje. Sve to ima duboke i dugotrajne posledice po mentalno zdravlje, poverenje i bezbednost.
Komercijalne prakse dodatno povećavaju sve ove rizike. Mnoge platforme su dizajnirane tako da maksimalizuju angažovanost korisnika, bez adekvatne zaštite od izloženosti štetnom sadržaju ili bez funkcija koje bi štitile fizičko i mentalno zdravlje dece.
Smanjenje izloženosti nezakonitom, ekstremnom i grafičkom sadržaju je neophodno. Međutim, dobrobit dece zahteva više od pukog odsustva štete. Ona zavisi od stabilnih odnosa, odgovarajućih granica, fizičke aktivnosti i mogućnosti za socijalnu interakciju u stvarnom svetu. Rizici se umnožavaju kada digitalna okruženja remete — umesto da podržavaju — zdrav razvoj.
Generativna veštačka inteligencija predstavlja veliki „pojačivač” i rizika, i mogućnosti za dobrobit dece. Ako se koristi odgovorno, namenski razvijeni AI alati mogu podržati obrazovanje, pristupačnost i zdravlje. Ali dugoročni uticaj na dečja očekivanja u vezi sa odnosima, empatijom ili samoregulacijom i dalje nije jasan. Dokle god je to slučaj, princip opreza nije protiv inovacija — već u interesu deteta.
Digitalna ravnoteža je deo rešenja. Iako digitalna okruženja zahtevaju regulaciju, transparentnost, dizajn prilagođen uzrastu, jače bezbednosne i poverljive mehanizme i odgovornost, dokazi moraju pratiti tempo tehnologije, što zahteva nezavisna, dugoročna istraživanja u različitim zemljama i regionima.
Iznad svega, moramo slušati današnju omladinu. Kao aktivni korisnici tehnologije, oni mogu pomoći da se digitalna okruženja razvijaju odgovorno. Onlajn i oflajn svet sada čine jedinstven prostor u kojem digitalni alati mogu da podrže zdrav razvoj — ili da ga potisnu.
Mladi treba da podele svoja lična iskustva kako bi pomogli u oblikovanju odgovarajućih zaštitnih mehanizama. Roditelji, staratelji, škole i zajednice takođe moraju biti deo ovog razgovora.
Ovaj proces zahteva trajnu saradnju između vlada, industrije, civilnog društva i institucija javnog zdravlja, zasnovanu na zajedničkoj posvećenosti maksimiziranju koristi i minimiziranju štete. Veća transparentnost, razmena podataka, dizajnerska rešenja koja promovišu zdravlje i podrška kompanija efikasnim bezbednosnim standardima, posebno za maloletnike, su neophodni.
Svetska zdravstvena organizacija može imati svoju ulogu u okupljanju aktera i uticaju na postavljanje normi i standarda.
Naša deca i mladi nisu eksperimentalni subjekti, zatvoreno tržište, niti roba. Zajedno možemo i moramo oblikovati digitalna okruženja koja štite i podržavaju njihov zdrav razvoj. Odluke koje donosimo sada imaće posledice koje će se osećati generacijama.
Emanuel Makron je predsednik Francuske. Tedros Adhanom Gebrejesus je generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije.
Copyright: Project Syndicate, 2026.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
