Đilas pozvao na zabranu društvenih mreža mlađima od 16 godina: Šta stručna javnost misli o tome?

Đilas je u pisanoj izjavi podsetio da su takve zakone već usvojile Australija i Velika Britanja kao i da o uvođenju zabrane korišćenja društvenih mreža deci mlađoj od 16 godina, raspravljaju u Francuskoj, Španiji, Norveškoj, Danskoj, Poljskoj i drugim evropskim zemljama.

„Stranka slobode i pravde to traži već mesecima, da i Srbija pokaže da joj je zdravlje i bezbednost dece važnije od interesa tehnoloških kompanija. Zaštita dece u Srbiji ne sme biti ideološko ni političko pitanje i zato pozivam sve parlamentarne stranke da ovo pitanje što pre stavimo na dnevni red Skupštine Srbije i otvorimo ozbiljnu raspravu o merama koje mogu da zaštite našu decu“, naveo je Đilas.

Ocenio je da deci treba omogućiti da „odrastaju zdravo, da više vremena provode sa vršnjacima, u sportu, učenju i stvarnom životu, a manje pred ekranima koji sve češće postaju izvor pritiska, straha i usamljenosti“.

„Moramo sve učiniti da zaštitimo najmlađe od algoritama koji podstiču zavisnost, izlažu decu nasilju, promovišu nerealne standarde lepote, utiču na porast anksioznosti, depresije i poremećaja ishrane, a roditelje ostavljaju nemoćnim pred sistemom koji je napravljen da zadrži pažnju deteta po svaku cenu“, dodao je predsednik Stranke slobode i pravde.

Inače, ovu meru SSP je predložila još u svom programu „Srbija 2030“, a kako su tada pojasnili iz stranke, predlog je pripreman u saradnji sa stručnim timom pedagoga i psihologa.

Upravo je prekjuče premijer Velike Britanije Kir Starmer najavio da će ta država zabraniti korišćenje društvenih mreža mlađima od 16 godina, i nazvao to „velikim momentom za Britaniju“.

Starmer nije rekao koje će aplikacije biti obuhvaćene novim merama, ali je kazao da će one stupiti na snagu početkom sledeće godine.

„Kako da zaštitimo decu na mreži jedna je od najvećih debata našeg vremena. Ovo je izbor na čijoj smo strani: porodica širom zemlje ili statusa kvo koji ne funkcioniše“, rekao je Starmer.

Australija, Kanada, Brazil i Indonezija su uvele zakone ili najavile ograničenja zasnovana na uzrastu za pristup dece društvenim mrežama, dok se Austrija priprema za zabranu mlađima od 14 godina.

Australija je zapravo prva zemlja u svetu koja je ovu zabranu sprovela u praksu, početkom ove godine.

Podaci iz ankete koja prati efekte sprovedenih mera, pokazuju da su mnogi roditelji, već posle par meseci primene zakona, primetili pozitivne promene kod svoje dece, poput više direktnih društvenih interakcija, veće prisutnosti i angažovanja tokom komunikacije, ili poboljšanja međusobnog odnosa.

Ali, neki roditelji su prijavili i negativne posledice, kao što su prelazak na alternativne ili manje regulisane platforme, ili smanjena društvena povezanost, kreativnost ili vršnjačka podrška na internetu.

Stručnjaci su ocenili da bi jači efekat mogao da se vidi tek kod sledeće generacije dece, te da će se promene meriti godinama, a ne mesecima.

S druge strane, prava vrednost ovog zakona može biti u promeni društvenih normi među roditeljima o „pravom“ uzrastu za prvi telefon i ulozi društvenih mreža u životima mladih.

Dragan Đilas kaže za Danas da, kada govorimo o zaštiti dece na društvenim mrežama, ne govorimo o teoriji već o činjenicama.

– U Srbiji 74 odsto dece ima profil na društvenim mrežama ili gejming platformama, a profile ima čak 41 odsto dece uzrasta od 9 do 10 godina, iako većina tih mreža formalno propisuje granicu od 13 godina. Prema podacima UNICEF-a, svako treće dete u Srbiji imalo je neko negativno iskustvo na internetu tokom prethodne godine, a gotovo četvrtina o tome nije razgovarala ni sa kim. Istovremeno, 16 odsto dece bilo je žrtva digitalnog nasilja, što je više nego što je prijavljeno nasilje među vršnjacima uživo, navodi Đilas.

Zato smatra da Srbija mora da otvori ozbiljnu raspravu o zaštiti dece u digitalnom prostoru. Kao što postoje pravila koja štite maloletnike u saobraćaju, kupovini alkohola ili duvana, tako moraju postojati i pravila koja će ih štititi od sadržaja koji ugrožavaju njihovo mentalno zdravlje. Zato Srbija mora da pokrene ozbiljnu stručnu i društvenu raspravu o ograničenjima i zaštitnim mehanizmima za maloletnike na društvenim mrežama, jasan je Đilas.

– To nije pitanje politike, već pitanje javnog zdravlja i bezbednosti dece, zaključuje Dragan Đilas.

Aleksandar Baucal, univerzitetski profesor psihologije, ocenjuje da je dobro što je tako važna tema pokrenuta, te da sigurno ima dosta razloga za zabrinutost kako deca koriste mreže i kako one mogu da utiče na mentalno zdravlje tih mladih ljudi.

– Međutim, da li je predlog dobar i kako će se on sprovesti su dva različita pitanja. Jer nekada i dobar predlog, kad se loše primeni, nije deo rešenja nego postane problem. Zato je bolje da se fokusiramo na to šta je dobro rešenje. Ono što mene brine, jeste da se predlažu mere i rešenja a da nije prethodila dobra, široka diskusija, jer tu treba uzeti u obzir i puno naučnih nalaza ali i zabrinutost roditelja, što postaje relevantna činjenica. Takođe, važno je da se uzme u obzir i perspektivu mladih ljudi i kako oni razmišljaju o toj temi, drugačije bi im poslali poruku da ih ne uključujemo i ne čujemo pri odlučivanju o njima samima, smatra Baucal.

U neophodnoj, široj debati trebalo bi identifikovati sve relevantne faktore, pa tek onda tražiti najbolje rešenje.

– Možda i doneti odluku, pa dati godinu dana perioda kada bi se efekat procenjivao. Ipak je tematika složenija od samo toga da li treba zabraniti ili ne, posebno što zabrana nije jedini način. Kod neke dece to može biti okidač, pa je možda potrebno regulisati to pitanje na drugi način, primećuje Baucal.

On vidi kao problem i to što nalazi naučnih istraživanja ne daju tako snažnu osnovu za verovanje da je zabrana sigurno efektna.

– Podaci pokazuju da ima efekata, ali da oni nisu preveliki. Poslednja meta-analiza pokazala je da je korelacija između korišćenja mreža i mentalnog zdravlja mladih 0,06, što bi značilo da imamo i decu koja koriste mreže, a nemaju problema sa mentalnim zdravljem, a da ima i onih ugroženog mentalnog stanja koji ne koriste društvene mreže i da one nisu presudne. A sa druge strane, svesni smo snage društvenih mreža i da postoje deca koja su osetljiva, gde korišćenje može dovesti do problema. Na kraju, kad budemo posložili sve što je bitno, mislim da ćemo doći do toga da treba da tragamo za nekim složenijim rešenjem nego što je totalna zabrana, zaključuje Baucal.

Govoreći o pravnom aspektu formulisanja rešenja za ovaj, nesporno bitan problem, advokat Vladimir Terzić ističe da se treba voditi načinom na koji su to rešavale zemlje u okruženju, koje imaju sličnu problematiku kao Srbija u vezi sa mladima i zloupotrebom društvenih mreža.

– Nesporno je da je ideja vredna poštovanja, ali je pitanje koliko je realna, u Srbiji gde su institucije devastirane u tolikoj meri da mi ovde ne znamo da li je neko ubijen i da li je načelnik policije bio tamo. Moramo najpre državu dovesti u stanje elementarne zakonitosti, da se poštuju osnovni zakoni i da ne dođemo u situaciju da ne možemo da rešimo jedno monstruozno ubistvo naočigled mnogih ljudi. Kako ćemo onda pratiti zloupotrebu društvenih mreža i ko će to da kontroliše na pravi način? U situaciji kada nemamo elementarnu normalnost u društvu, kada se ne poštuju ni bitniji zakoni, dobra ideja poput ove, kako nas realnost uči, nažalost bi postala mrtvo slovo na papiru. Znamo da je to potrebno i da deca zaista mogu da „zatruju“ mozak, ali smo nemoćni pred činjenicom da kao društvo u ovom trenuku nismo sposobni da ispratimo taj zahtev, nismo sazreli, smatra Terzić i podseća na zakon o zabrani pušenja i to kako se pretvorio u poštovanje pro forme, uz konstataciju da ni sada ne znamo kakvi su efekti i dometi tog zakona.

Čedomir Vučinić, urednik društvenih mreža u Danasu ukazuje da će proći godine dok dobijemo relevantne podatke jesu li slični zakoni i zabrane uticali na mentalno zdravlje mladih u zemljama u kojima su oni nedavno stupili na snagu – i u kojoj meri.

– Sa druge strane, prvo treba videti kako će se ove zabrane uopšte sprovoditi. Ako teret zabrane padne na platforme, treba pobrisati sve te naloge na kojima su mladi naveli svoj pravi datum rođenja – za početak, a ni to nije mali posao. Iskustvo iz prakse nam uglavnom govori da nametnute zabrane samo dovode do novih načina da se ograničenja zaobiđu. Primera radi, opšte je poznato da je u Kini Instagram zvanično blokiran, a verujem da svako od nas zna bar nekoga ko objavljuje Instagram postove i storije iz ove zemlje. Ako neka platforma traži od mene da potvrdim da sam punoletan, a ja baš želim da pristupim toj platformi uprkos tome što sam maloletan – naravno da ću slagati, sve dok se od mene ne traži da svoje godine dokazujem nekim zvaničnim dokumentom, jasan je Vučinić, koji dodaje da je „i prodaja alkohola bila zabranjena posle 10 sati uveče, pa se on, ipak, prodavao“.

Kako dodaje, čak i kada same platforme pokušavaju da regulišu ono što smatraju štetnim uticajem i blokiraju naloge influenserima koji krše njihova pravila korišćenja – influenseri se, zajedno sa svojom publikom, presele na drugu platformu na kojoj su pravila slobodnija.

– Jesmo li rešili problem? Nismo, samo se problem sad nalazi na drugom mestu. Dakle, umesto što se bavimo posledicama, mislim da bi trebalo sistematičnije raditi na rešavanju korena ovog problema. Više edukacije i više razgovora o sadržaju koji mladi konzumiraju, kao i o tome šta oni zapravo misle o tom sadržaju – kako u samim porodicama, tako i u školama, predlaže Vučinić.

Deca u Srbiji ranije i češće na mrežama

Kako Dragan Đilas dodaje, posebno zabrinjava podatak da je više od polovine dece uzrasta od 9 do 17 godina bilo izloženo sadržajima seksualne prirode, najčešće upravo putem digitalnih platformi.

– Srbija je već godinama među evropskim zemljama sa najintenzivnijim korišćenjem društvenih mreža među decom. Čak 45 odsto dece uzrasta od 9 do 11 godina koristi društvene mreže svakog dana, a među decom od 12 do 14 godina taj procenat dostiže 86 procenata. Svakog dana slušamo upozorenja stručnjaka o rastu anksioznosti, depresije, poremećaja ishrane i drugih problema mentalnog zdravlja kod mladih. Ne tvrdim da su društvene mreže jedini uzrok, ali tvrdim da su postale jedan od najvažnijih faktora koji na to utiču. Algoritmi ne promovišu ono što je dobro za dete, već ono što izaziva najjaču emociju, najviše besa, straha ili zavisnosti, kaže predsednik SSP.

Inače, poslednje istraživanje EU kids online rađeno pre šest godina obuhvatilo je 25.000 dece iz 19 evropskih zemalja, a pokazalo je da 86 odsto dece u Srbiji uzrasta od 12 do 14 godina ima profile na društvenim mrežama. Treba imati na umu da većina mreža ima ograničenje za otvaranje profila mlađima od 13 godina.