Čika Ljubina ulica

Piše LJuba (na Peščaniku) da više neće čitati moje kolumne „poradi toga što se u Danasu istrajno“ – krv ti jebem – „podsmevam naivnosti ljudi koji protestuju“. Neću uzvraćati recipročnom merom. Nastaviću da čitam LJubine tekstove.

LJubinoj se, međutim, političkoj naivnosti, prerušenoj u maltene staljinističku čvrstinu stava, neću podsmehnuti nego ću je uzeti u ozbiljno razmatranje. Nisam očekivao da vispreni Živkov ne uviđa da su svi protesti, uključujući ove naše, po pravilu opravdani – nigde se ne protestuje iz besa – ali da su, takođe po pravilu, Pandorina kutija, fluidni proces koji (treba da) vodi nekom cilju, otvaranju mnoštva mogućnosti – od kojih nisu sve dobre, daleko od toga – i da nipošto ne bi smeli da postanu idol pred kojim se mora padati na kolena, a još manje supkultura, način života ili sekta koja te, ne pridružiš li joj se, oglašava jeretikom ili članom druge, (krezavije) sekte.

Ja sam na LJubinu crnu listu dospeo zbog podsmevanja, Miki Manojlović se LJubi grdno zamerio izjavom da na proteste „ne ide zato što ne zna ko ih organizuje“. Čudi me da to Miki i LJuba ne znaju, toliko me to čudi da pomišljam da se, po ovdašnjem običaju, obojica prenemažu i foliraju jer i vrapci pod strehom Filozofskog znaju da proteste organizuju Đido i Vuko, što oni i ne kriju i što je – da ne bude zabune – njihovo neotuđivo pravo, kao što je moje (takođe neotuđivo) pravo da popreko, posprdno i sumnjičavo gledam na sve što ta dva dilbera pokušavaju da organizuju.

Već su oni pokušavali svašta da „organizuju“, a uspeli su – uz sasluživanje drugih, nisu tu bili sami – samo da organizuju dolazak na vlast Aleksandra Vučića, pa sad zapeli da one iste koji su ih belim listićima i neizlaskom na glasanje oterali sa vlasti ispod žita organizuju da ih ovi vrate na vlast.

Kuku, crni LJubomire, zar ne vidiš na kakvu si ofucanu patku naseo i na kakvo si se drljavo bućkalo nahvatao, ne videći pritom da ja o protestima uopšte ne mislim isto što mislim o Đidu i Vuku – tim pre što protesti (za sada) pokazuju rešenost da ne nasednu na Đidove i Vukove dubare – da, štaviše, proteste huškam da se ne uzdaju u neočekivanu silu nego da iz sebe iznedre politički organizam koji će promeniti nakazni način upravljanja državom, a ne nomenklaturu.

Šta će iz svega toga ispasti, to ne zavisi ni od Vučića ni od Đida, još manje od LJube i mene, nego od političke (samo)osvešćenosti protestanata, tako da mi preostaje samo da javnost obavestim da ću izjave saučešća zbog iznenadnog gubitka dragog čitaoca primati od 14 do 16h u prostorijama bivšeg bifea „Central“ u Čika LJubinoj ulici.