Davači, oduzimači, preduzimači

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Kad nekom uskraćuješ podršku, logično je da je daješ suprotnoj struji. Šta dobijaš – ti g.Basara znaš ili misliš da znaš. Mehanika fluida !

   1. Gospodin Basara, koji uvek ima neki poseban i „specifičan“ stav o svemu i svačemu, koliko sam ja shvatio ovo njegovo visokoumno filozofsko pretresanje pitanja „davanja podrške“ je definisao na sledeći način odnosno, da se, davanjem podrške odmaže onima kojima se daje podrška ili, u najmanju ruku, da se tom podrškom ti ljudi zavode na pogrešne staze i bogaze. Znači, što je „logično“, treba davati podršku samo onima kojima želiš da naškodiš ili, uskratiti podršku onima kojima žćeliš da pomogneš?!

      1. Odlično ste razumeli ! Baš to je gospodina Basara i hteo da kaže. Bravo za aproksimativno-asimptotičnu logiku !!! Otprilike, pa u prednju levču !?!

2. Ko reče da je Moderator crk’o? Nije, more, samo je počeo da bira isključivo „dubinske“ komentare. Pa ko voli, nek’ izvoli!

3. Objašnjavajući protestantima da njihov „maksimalistički“ cilj treba da budu izbori, Basara opet džabe kreči, jer političari, koji se uz njih šlepuju, nameravaju da bojkotuju izbore, a grupa građana, koju oni (protestanti) u stvari predstavljaju, ne može kao takva da izađe na birališta.

4. Pored davaca, oduzimaca i preduzimaca postoji i cetvrta grupa a to su duvaci. I predvodi ih Svetlisav Normalizatorovic Basara licno !!

5. U Australiji zivotinje umiru od vreline leta, u Americi polarni talas doneo istorijski najnize temperautre od – 50, u Srbiji Ljusic dao podrsku Basrai, tj. protestantima. Kuda ide ovaj svet?

6. G. Basara, čitajući članak pao sam u tešku depresiju. Nažalost, manje ili više sve je istina.
   Imam i zamerku, niste čitaocu dali nadu a kao uman čovek, morali ste.

   1. Dao je, jakako je dao! Samo, Basara uliva nadu otpozadi pa popovi u teškoj depresiji to ne osete odmah. Manje ili više

7. Sve je to u redu Base, slažem se sa iznetim stavovima koji imaju istorijsku potvrdu bar u poslednjih srpskih 200 godina.
   Ali ovde se u mome kraju, pored Mramora koji je nadaleko poznat po svojoj stočnoj pijaci za „preduzimača“, mnogo izvornije i srpskije kaže : matrapaz.

8. Ne trebaju nam ni bojkoti nit ugovori sa narodom niti „majke mi, bicemo bolji ovaj put“. Treba nam mehanizam koji ce zastititi narod od politicara koji su hronicno skloni zloupotrebi javnih resursa. Treba traziti donosenje novog zakona o izborima u kojem bi glavni deo bio obaveza vlade da premijer i svi ministri po raspisivanju izbora podnesu ostavke i da se formira tehnicka vlada sastavljena od predstavnika svih politickih stranaka, javnih licnosti i nevladinog sektora ciji bi jedini zadatak bio da u periodu od 2 meseca obezbedi odrzavanje fer izbora. Kada bi politicarima oduzeli mogucnost manipulacije izborima mozda bi i konacno poceli da rade svoj posao.

9. Uvek bi trebalo pažljivo čitati čika Basa!
   I imati u vidu da je isti bistar momak, te da je bio i ekselencija.
   A profa nije i nema baš nekih nagoveštaja da bi mogao biti. A ono što je rekao (jer, javna reč uglednog čoveka nije obično mrmoljanje nekog tamo, nego je delo, kakvo – takvo!) izlaže ga izvesnim rizicima, te nije za izrugivanje. Isto stoji i sa Čomskim, koliko znam.

10. Napisah komentar u vidu pitanja Basari a da koliko je njegova malenkost narasla onda kad je ono i Čomskog i Levija strpala u isti koš, ama surova malenkost našeg Moderatora baci taj moj komentar u bezdan. E, tako se i njegova malenkost nadu da pukne…

    1. Bravo! I Basarina i Moderatorova malenkost bezbeli su prenaduvane.

11. Redovno čitam vaše kolumne i mogu reći da su mi interesantne. Volim ih čitati: Kako zbog Vašeg prepoznatljivog načina pisanija, tako zbog poučnih nakana.
    Ne biva da vam fali dramaturgije ali mi se dojma jedna čudna protivrečnost koju Vi izvoljevate u baš svakoj besedi.
    Primera radi. Kad neko načini spasiti davljenika iz mutnog Dunava, Vaša tema nije pripovedanje tog humanog gesta jer to nije vest, nego porivi iz malog mozga, „Što ga spasi ili ti, što ga ne pusti da se upokoji“
    Ondak nastupa Vaše visokoumno besedništvo, koje je uzgred budi rečeno na zavidnom nivou.
    Pričom koja je u biti jasna, pečatom Vašeg kupusanja postaje žamešateljstvo, da više ni onaj sirotan što spasi davljenika više ne zna što mu je to potrebovalo?!
    Mnogo ga brate zamrsite ko baba pletenije (narodski rečeno) da nekad mislim, da ni sami ne znate šta ste izvoleli tematisati!
    Možda moja malenkost nije dorasla razumeti, šta je pisac hteo reći!
    Sa iskrenim pozdravom Vaš verni i dobronamerni čitalac!

12. Od svih tradicija koje je svorio čovek najuspešnija je naučno-građanska čija je esencija metod „opovrgavanja“ , tu se napredak postiže tako što se naše mišljenja, podvrgavaju najstrožim kritičkim proverama, do tačke opovrgavanja. Naša despotska kulturna matrica bazira se na metodi „potvrđivanja“ traže se samo oni primeri koji potrvđuju naše mišljnje, naše stavove, oni primeri koji bi potencijalno mogli opovrgnuti ta mišljenja se odbaciju, prigovori se ignorišu, zataškavaju, šta više, ide se za tim da se spreči svaka kritička rasprava. U Srbiji je od 1945. iz sociologije, politike, prava, filozofije, umetnosti izbačen pojam „despotski sistem“ (čak su išli dotle da su falcifikovali same knjige Mrksa gde on koristi taj termin). Staljinistima je bilo jasno da su države komuniza=despotske ali našoj eliti na fakultetima, SANU, umetnicima… je to bilo strano. Kada sam uz „tantalove muke“ dok je bilo poneko slobodno glasilo „Našoj borbi“ („Danas“) , „Prelomu“, „Beogradske novine“(više puta) postavio pitanje da li smo oko 700.g živeli u despotskim društvima i kakve to posledice ima po našu budućnost, elita se pravila da nije čula pitanje! Ta „imitacija normalnosti“ i non stop prolasci kroz „crveno svetlo“ na društvenim semaforima sve nas skupo koštaju: (pošto elita nije čula ni pitanje a kamo li da je probala da na njega odgovori…napravi progam kako iz despotskog preći u građansko društvo) eto pred našim očima događale su se nove metamorfoze tog sistema 1990-2019!

    1. Vi pitanje demokratija-despotija, gledate kroz veoma subjektivne naočari glorifikujući, veoma nekritički, građansko društvo. To je u priličnoj meri crno-beli, manihejski a takođe i deduktivni pristup, doneli ste opšti zaključak kojem se sve ostalo-pojedinačno mora prilagoditi, pa to i činite. Singapur pa i Japan su se npr. razvili praktično sa jednom partijom u periodu od više decenija ili čak pola veka i to na načelima u mnogočemu drugačijim od građanskih, pa su opet primeri za ogled. Stav da je građansko društvo “vrh vrhova” i da se ono zbog toga ne može kritikovati, preispitivati, menjati, pa čak u koječemu i odbaciti, prilično je rigidan i dogmatski i nije mnogo različit od ostalih hvalitelja i slavitelja npr.komunizma, anarhizma, fašizma…

       1. Eh, još majka nije rodila deliju kadrog da odgovori na tvoja prelomna sudbinska pitanja. Svako vidi da su ti pitanja na mestu, samo kao da ti prezime malo štrči, jerbo bi umesto demunitiva (stokić) bolje legao augmentativ (stočina). Pa još kad bi mu se dodao pridev „grdna“ – eto nama samoga Njegoša!
          Ništa lično, zorane, ovo ide na raboš Moderatoru koji bira komentare.

       2. Prava evropska kultura gradova započela je sa štampanjem Homerovih dela oko 550 g. p.n.e (oko 300 godina pre tog događaja ta su dela bila bila u posedu rapsoda, recitatora, homerida). Jedan je tiranin, Pizistrat, sasvim slučajno, pokrenuo Atinsko društvo u smeru kulturne revolucije knjige¸ postao je prvi evropski štampar a u Atini je nastalo prvo tržište knjiga. Knjiga je postala dostupna svakom građaninu. Knjige su se pisale i prodavale. Započeo je ubrzani razvoj argumetovanog raspravljanja tj. razvoja krtitičkog mišljenja. Taj su kulturni pravac razvoja stvarale čak i izbeglice: Ksenofan, Pitagora, Anaksagora… 466. g. p. n. e. štampana je prva kniga iz prirodnih nauka Anaksagorina knjiga „O prirodi“! Bio je to smer ka otvorenom društvu građanskom gde ne postoji uzurpacija „istine“ do nje se dolazi u argumentovanim empirijiskim raspravama. Despotsko društvo smer ka komunizmu, fašizmu ka zatvorenom društvu. U despotskim državama caruje dogmatska svest, caruje etika zasnovana na ideji ličnog i sigurnog znanja, tj. na ideji autoriteta kao vlasnika apsolutne istine, ukazivanje na grešku je apsolutno nedopustivo. Imperativ takve stare despotske etike mora biti zataškavanje grešaka, greške se ni po koju cenu ne smeju priznati, jer bi u suprotnom, ako bi se priznale, neminovno vodile ka narušavanju autoriteta. Otuda u despotijama nisu bile moguće NIKAKVE ISTINSKE REFORME INSTITUCIJA, kao ni bilo kakve istinske reforme U SFERI ZNANJA I VEROVANJA.

13. Dragi nas Svetlovide, duvacu stari, manseti tog normalizatorskog svakodnevnog a za tvoj budjelar bogougodnog basernJanja! Pa vidis li crnjanice da te je i rados bozemeoprosti ljusis debelo pretekao!?

14. Mojim dragi smekerima iz Danasa zelim srecan praznik, osmi mart !!