Još jedan prođe dan

I tako prođe još jedan dan de, a nekako baš i osvanuo iznenada. Koliko prekjuče umal da radi jogurt, a juče – eto nas ponovo na evropskom putu. Za razliku od prošlog, uoči ovoga dana de nije bilo teških reči, pakao se nije pominjao, nije bilo teških reči i zakletvi. Mora da se svašta događalo iza scene. Bilo kako bilo, ovoga puta briselska ponuda je za nas nešto povoljnija od prethodne. Živo me interesuje na šta će se Vukadin kladiti: na DA ili na NE, a još me življe interesuje za šta će se opredeliti naš – u ustavu i zakonima nepostojeći – „državni vrh“.

Iskušenja su velika. Državni vrh dobro zna da je ovo maksimalno što se može dobiti. Pretpostavljam, takođe, da zna da to – u datim okolnostima – i nije tako loše. Ali, braćo i sestre, nagon da se kaže NE duboko je usađen u srpsku dušu, na to sam mislio rekavši da su iskušenja velika. Jer, pazite – odlučili se vrh za DA, čeka ga topli zec na čelu sa Sahibijom i razočaranim jogurt-revolucionarima. Neće to pomenuti vrhu tek tako oprostiti. Formalno gledano – mogli bi vrhu samo da pljuju pod prozor, što povremeni i čine, ali treba posle vrhu živeti sa stigmom troglavog Vuka Brankovića.

A opet ni opcija potpisivanja sporazuma nije sasvim neprimamljiva. Zapravo, mnogo je primamljivija i otvara mnogo više perspektiva od opcije NE. E sad, neće to značiti munjevit ulazak u EU, neće doneti ni nešto mnogo para (biće ih ipak dovoljno da se pokrpimo), ali će psihološka dobit biti neprocenjiva. Ako, dakle, naš vrh stavi kolektivni krstić na briselski dokument, biće to znak da je Srbija, prvi put posle mnogo decenija, odustala od politike kolektivnog samoubistva. Malo li je za početak?

Kako će na to reagovati sirotinja raja? Mirno, po običaju. Naša sirotinja raja – kao uostalom i sve sirotinje raje ovoga sveta – sve prihvata mirno, pod uslovom da je rajinski tribuni ne psihotizuju i ne izvedu na ulice. Ali mislim da se čak ni to neće dogoditi ukoliko takozvani državni vrh stavi svoj cenjeni potpis na dokument. Znate kako se kaže – prošo voz. I to ne samo za evroskeptike nego i za sve ostale. Jer kao što je Srbija ponovo stekla svoj suverenitet tako što su svi pobegli od nje, tako se i pameti dozvala samo zato što je ponestalo političkog ludila, bogatog, ali takođe ograničenog resursa. A to i nije baš dobra pozicija za početak. Odsustvo ludila nipošto ne znači da će ga zameniti pamet.

GLOSA

: Ako, dakle, naš vrh stavi kolektivni krstić na briselski dokument, biće to znak da je Srbija, prvi put posle mnogo decenija, odustala od politike kolektivnog samoubistva. Malo li je za početak?