Ne prođe ni dvadeset četiri sata otkako je spoljni Dačić Prištini trijumfalno uvalio kurtz i pobrao ovacije SNS-a i SNiS-a, kad iz Prištine preporučeno stiže podebeo kontrakurtz, što bi bila blaga vest da je završio u Ivičinim „donjim leđima“ – tako popečiteljev koaliziongenosse, Aleksandar II Vulin, zove dupe – ali nažalost nije, nego je po običaju završio u sabornim „donjim leđima“ svih nas.
Kurtzevita odluka Prištine da takse na uvoz robe iz Srbije poveća za ginisovskih 100% proizilazi, inače, iz istog seljačkog pasjaluka i izlučevina je iste pameti koja se koliko juče do nebesa uzvisila zbog Prištininog neuspeha da se učlani u interpolicajnu organizaciju, da bi se danas srozala u kaljugu starih srpskih zanata – nemoćnog besa, samosažaljenja, kukumavčenja, sazivanja sveta za nacionalnu bezbednost, konsultacija sa ambasadorima i preduzimanja „hitnih mera“ bez ikakog efekta, štaviše bez namere da se, osim tabloidnog, bilo kakav efekat proizvede.
Ako je beogradski kurtz bio udar na Prištinine ambicije i ponos, Prištinin kotrakurtz je, bogme – osim što je povredio ionako večno povređeni srpski ponos – bio i žestok udar po džepu. To u praksisu znači da će se – ako sumanute takse opstanu – u budžetu države Srbije (i džepovima državnih lopova) pojaviti manjak od otprilike pola milijarde evra na godišnjem nivou.
Da sve bude crnje i gore, na kontrakurtz se ne može uzvratiti kontramerama, a još manje kontrakurtzinom, jer Srbija sa Kosova – ako izuzmemo pedesetak tona droge koja ne podleže taksaciji – godišnje uvozi maksimum dva džaka ljutih papričica i pet gajbi paradajza.
Državni, paradržavni, subdržavni, zavisni i nezavisni analitičari, međutim, saborni su u jednoglasnosti da povećanje taksi neće uticati na dalji tok pregovora. I tu su u pravu, ali ne onako kako misle (i kako bi voleli) da su u pravu jer TO nisu nikakva pregovaranja, nego najobičnija zagovaranja moderatora u sporu, taktička odlaganja, kupovina vremena dok ne osvane dan kada će neki moćni srpski stub spoljne politike sve Albance proterati u Sirijsku pustinju – posle čega će Aleksandar II Oslobodilac Vulin trijumfalno ujahati u Prištinu na Aleksandru III Martinoviću – ili (albanski pogled na stvar) dok albanski moćni rendžer ne ukloni sve Srbe sa Kosova i – ako je ikako moguće – sa lica sveta.
Druga je stvar što taj dan neće osvanuti i što se moćni stubovi prištinskih i beogradskih idiotskih politika nikada neće upustiti u takav poduhvat jer sve što žele od Beograda i Prištine I i sa Beogradom i Prištinom) već i imaju. Jer pazite, da su moćni stubovi ikada nešto tako poželeli (osim kad je njihova koža bila u pitanju) ne bi bili moćni stubovi nego bi bili Srbija i Kosovo, što njima ne pada na pamet. Ostaje mi samo da Dačiću poželim prijatne popečiteljske dane uz zapadnosrbijansku narodnu izreku, koja se peva na melodiju „Miljacke“. „Ko, Ivice, kurtzu traži rupu, dobije dupetu čep.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
