Nepostojanost srpske samobitnosti

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Da li ono, kada postojano (permanentno), tj. svakodnevno ustajes na levu nogu, neminovno postajes levak i neprestano nesto prigovaras? Btw (uzgred), nije stos izbacivati iz jezika reci koje su se vec primile, vec smisleno prosirivati jezicki fond. Ponavljam (a ko hoce moze u to lako da se uveri) da je pola engleskih reci (nisam bas brojala, nego onako od oka) francuskog i latinskog porekla sto mozete proveriti u bilo kojem boljem engleskom recniku. To sto se tice reci. Borba za jezik nije samo borba protiv stranih izraza (onih nezgrapnih koje se forsiranim politickim jezikom uvode u svakodnevni zivot) nego i borba protiv pogresnih akcenata i sintaksickih, pragmatskih i semiotskih odstupanja od normativa. Mozda bi gospodin Basara ipak ovu temu mogao da ostavi onima koji se u to razumeju. Svojim jezickim stavovima neodoljivo podseca na nekog narednika koji za razliku od svog brata rodjenoga vise ljubi filologiju nego mindzu.

   1. More, ljubi on, sestro slatka, i filologiju i mindžu, samo ne živčanu.

   2. Engleski jest engleski zato što je svaka reč koju oni koji se služe njime upotrebe za sporazumevanje postaje po automatizmu engleska reč, i zato što u njemu nema „pogrešnih akcenata“.

      1. A šta fali domaćem turskom?! Šta ćemo – da zaboravimo, pa da menjamo prošlost, tj. istoriju?! Ako ćemo pravo: trećina jezika koji koristimo i nazivamo ga srpskim ima korene u turskom, trećina u engleskom, a preostala trećina bi se tek, možda, mogla nazvati izvornim srpskim jezikom. Ne vidim šta tu kome treba da smeta.

2. Stevan Jakovljević u knjizi Srpska Trilogija umesto „hiljada“ i „izveštaj“ koristi termine : „tisuća“ i „izvješće“!

3. Da li ono, kada postojano (permanentno), tj. svakodnevno ustajes na levu nogu, neminovno postajes levak i neprestano nesto prigovaras? Btw (uzgred), nije stos izbacivati iz jezika reci koje su se vec primile, vec smisleno prosirivati jezicki fond. Ponavljam (a ko hoce moze u to lako da se uveri) da je pola engleskih reci (nisam bas brojala, nego onako od oka) francuskog i latinskog porekla sto mozete proveriti u bilo kom boljem engleskom recniku. To sto se tice reci. Borba za jezik nije samo borba protiv stranih izraza (onih nezgrapnih koje se forsiranim politickim jezikom uvode u svakodnevni zivot) nego i borba protiv pogresnih akcenata i sintaksickih, pragmatickih i semiotolskih odstupanja od normativa. Mozda bi gospodin Basara ipak ovu temu mogao da ostavi onima koji se u to razumeju. Svojim jezickim stavovima neodoljivo podseca na narednika koji za razliku od svog brata rodjenoga vise ljubi filologiju nego mindzu.

4. E, kaži, Base još da se turska reč „kaiš“ može preversti kao „okolostomačni držač pantalona“ i „oliuk“ kao „“okolokrovno zapišavalo“!

   1. Izmišljanje reči radi podsmevanja drugima u srpskom jeziku se jednostavno imenuje kao bezobrazluk. Uzgred za kaiš postoji reč, opasač.

      1. Ništa nisi razumeo! Ja sam rekao isto šta i ti samo drugim rečima.

5. Jedan Basara nikada nije siguran šta hoće da kaže drugi.

6. Ne znam, više ne pratim književnu kritiku – ukoliko tako nešto kod nas još uvek postoji – da li se iko ozbiljno pozabavio jezikom Basarinih romana i njegovim izuzuzetno uspešnim stvaranjem (svima lako razumljivih) novih reči ili obnavljenjem starih zasnovanih uglavnom na turcizmima (ređe i germanizmima). Ne volim ni da slušam ni da pišem hvalospeve, ali moram da kažem da je Basara pisac koji upravo majstorski širi naš vokabular u dobrom (često i naglašeno ironičnom) pravcu i da stvara jedan samosvojasan jezik koji svojim bogatstvom visoko odskače u odnosu na jezik ostalih domaćih pisaca. Zbog toga mislim da je veoma nepravedno – kao što to čini izvesna komentatorka „Živčana“ – Basari uskraćivati pravo da svoje mišljenje o jeziku iznese – kao pisac, Basara na to ima zaista puno pravo. A „Živčanoj“ i njenim istomišljenicima poručio bih da su Srbi nekada izuzetno uspešno prevodili strane reči na srpski, čak i starogrčke, pa je, recimo, atmosfera bila vozduhookruženije, geografija zemljeopis, geografska karta zemljevid itd. Sve te naše prelepe posrbice proterao je Vuk pod izgovorom da su ih stvarali intelektualci obrazovani na zapadu, bez osećanja „narodnog“ jezika.

7. Jezik je moćan, bogat ( potentan) upravo ( direktno) onoliko koliko može da prihvati ( apsorbuje) tuđih (stranih) reči, a da ostane poseban ( originalan).

8. Basara je zivi dokaz da nije uvek presudno akademsko obrazovanje da bi se postao pismen. Covek se nacitao i napisao i svaka mu cast. Ipak ne mogu da zaboravim da je u pocetku postao poznat bas po nepristojnim recima kojima je obilovalo njegovo pisanje. Takvi izrazi svakako ne bi trebali biti ponos srpskog jezika.

9. Manje brige o recima, jeziku, pravopisu….., kada na delu Vuka vec zapostavljamo. Ne citamo kako je napisano vec kako kome odgovara.

10. Teško je da se umesto kašike koristi reč žlica. Kako bi to izgledalo da se kaže zarđala žlica – loše, ali zarđala kašika baš paše.

11. Možda su naši velikomlatimudovići imali (imaju) problema sa padežima ali sam ubeđen sa nisu imali problema sa prdežima. To se kod nas, uostalom, bolje prima.