Note Verbale II

Biva, cenjeni publikume, da ambasador te države počinje da se ponaša kao gubernator. I to sa većim ovlašćenjima nego u Matuški. Upravo tako se ponašao onaj Konuzin, onda je akreditovan H.E. Čepurin, koji se u početku držao dobrih diplomatskih običaja, da bi odskora i on krenuo Konuzinovim stazama. Istina, sa nešto manje slavjanofilije u podtekstu i manje patetike u glasu.

V čjom, dakle, bylo đelo? Bilo neko predavanje na Akademiji za diplomatiju i bezbednost na kojoj je učešća uzeo i ruski ambasador. Tom zgodom je H.E. izjavio da je za Rusiji “neprihvatljivo” eventualno Srbijino članstvo u NATO paktu i da je to “crvena linija” preko koje Matuška, pretpostavljam, neće preći. Njegova ekselencija se načelno saglasio sa pridruživanjem Srbije Evropskoj uniji, ali i tu je imao neka zakeranja. Dobro, de, idite u tu uniju – tako je otprilike rekao Čepurin – ali nemoj da vas guja ujede da jednoga dana, kada uđete u EU, zaboravite gde vam je srce i kakve su vam obaveze prema nama. Pa zar vam nismo – nastavio je ambasador – podarili Južni tok od koga će građani Srbije videti deset puta više para nego od svih evropskih donacija…

Čekaj malo, pomislih nakon iščitavanja ambasadorovih prijateljskih pretnji. Da li je Srbija na vratima NATO pakta? Jok, more. I to je – bar mene što se tiče – dobra stvar. Loše nam je, cenjeni publikume, istorijsko iskustvo sa vojnim paktovima, setite se Male Antante, a najbolje nam je išlo kad smo bili nesvrstani. Ali čak da Srbija odluči da koliko sutra pristupi NATO paktu, ambasador Ruske Federacije – bez obzira koliko bi to Rusiji moglo biti neprijatno – ne bi smeo da se meša u unutrašnje stvari jedne suverene zemlje. Bar ne a da se suverena zemlja, u našem slučaju – naša, makar malo ne pobuni, da bar ne pošalje neku protestnu noticu. Što se u slučaju naše suverene zemlje neće dogoditi, tvrd vam stojim. I zato se ne treba čuditi ako ruski ambasador u budućim obraćanjima srpskoj javnosti još više povisi ton. Velika sila, nije se s njima igrati, tako se to pravda. A sada počujte priču kako je mnogo manjim povodom, a sa isto tako velikom silom, postupio od nas mnogo manji Kipar. Elem, pošalje Američka ambasada božićni poklon-korpu predsedniku Kipra, a u korpi flašu viskija Wild Turkey. I ja sam je dobio, ali u tome nisam video ništa loše. Naprotiv! Kiparski Grci su, međutim, u tome videli provokaciju (Turkey znači i ćurka i Turska), pa je Američka ambasada videla silu muke dok je objasnila da viski nije bio zlonameran? Šta li bi bilo, sve se pitam, da Ruska ambasada pošalje džumhurbaškanu flašu votke “Nezavisno Kosovo”. Da l bi bilo mukajeta?