Restartovanje

Ovo je važno za temu naše današnje kolumne zato što se Srbija, od svog osnivanja pa do danas nalazi u permanentnom ratnom stanju.

Ako je niko ne napada spolja ili kada ona nikoga ne napada, bojište se momentalno (uz samo nešto manje žrtava u ljudstvu i materijalu) premešta na domaći teren. Nemojte imati iluzija: politika u Srbiji – počev od Kodže Miloša zaključno sa NJime Vrhovnim – nije nadmetanje, nego pravi rat, ponekad do istrebljenja. Otuda je bilo neizbežno da permanentno ratno stanje udari snažan pečat na psihologiju Srba, a kakva je ona, svi dobro znate, da ne traćim karaktere na obnavljanje gradiva.

Psihologija, međutim, nije nešto što se – ukoliko se stekne famozna „politička volja“ – ne može promeniti niti je samo Srbija imala peh da joj voždovi budu (vrlo često) ratoborni ( a po pravilu samovoljni) autokrati. Zavirimo malo u istoriju. Karlo, recimo, XII, glavni karadušmanin Petra Velikog, da drugopomenutom ne bi prepustio ni delić teritorije (na kojima nije živelo ni „Š“ od Šveđana) pokrenuo jedvadesetogodišnju (ako dobro pamtim) seriju sumanutih ratova koji su zbog ogromnih troškova – i u ono vreme bogatu Švedsku – dovele do prosjačkog štapa. Treba li reći da Karlo teritorije nije povratio i da je i sam zamakao u jednom boju.

Pa u čemu je onda razlika između Švedske i Srbije. Evo u čemu: posle Karla XII u Švedskoj nije bilo Karla XIII; Švedska se resetovala i evo je sad onakve kakva jeste. U Srbiji, međutim – uz retke časne izuzetke, koji vrlo brzo premetnu svetom – na vlasti našeg Karla Dvanaestog smenjuje Karlo još dvanaestiji, zato što Srbija – iz razloga koje ćemo jednom zgodom pretresti – kada udari glavom u zid (a često joj se to događa) umesto da pritisne komandu reset, redovno pritiska komandu – reinstall.

Kao što uopšte nije nemoguće promeniti – samo li se, kako rekoh, stekne politička volja – (većinski) samoživu, samosažaljivu, zlopamteću i očemerenu psihologiju Srba, isto tako je moguće umesto komande reinstall, pritisnuti – reset. Pritisnuo ju je, ne tako davno, Zoran Đinđić, ali on nije bio čovek čvrste ruke, autokrata, dakle jedini mogući tup čoveka koji je to u stanju da uradi u Srbiji, ovakvoj kakva jeste, koju na resetovanje ne vredi ubeđivati, nego joj se mora – malo milom, više silom, a ponajviše korenitom promenom TV programa – nametnuti. Drugačije to u Srbiji neće ići. Ni u pogledu toga nemojte imati nikakvh iluzija. Mogao bi to – i to očas posla – uraditi On Vrhovni, ali čisto sumnjam da hoće, iako možda na to pomišlja. Ali neko, u ne tako dalekoj budućnosti, to svakako mora uraditi, zato što Srbija naprosto više nema kud. A da bih vam to nacrtao, savetujem vam da stavite ruku na srcem pa da pokušate zamislite neko buduće „nikad nije bilo gore“.