Prvopomenuti je svoj tekst objavljen u FAZ-u (pa preveden i preštampan u Danasu) završio ovako: „Ova debata kazuje puno više o jednom velikom delu srpskog društva nego o Herti Miler. Kćer ss-ovca je srpskom društvu darivala ogledalo. Pojedini, koji su se u njemu ogledali, videli su groznu facu. Koju su zamenili s licem Herte Miler.“ Fakat. Ni vladika to ne bi tačnije postavio.

Ali nije to bilo sve što je Martens napisao. Pominje Martens, između ostalog, „jednog Danasovog autora“ (sami dokonajte o kome je reč) koji je napisao „da Herta Miler ničim nije zaslužila „da tokom razgovora u JDP bude izložena unakrsnom moralnom političkom ispitivanju, pa je tome dodao i svoju sumnju da je gospođi Miler neko – iz publike ili sa bine – stao spočitavati oca štandartenfirera, a da je ona sama imala sumnjive veze sa Staatssiecherheitom – pardon, Securitateom“. Glagolji, nadalje, Mihael, da ta pitanja niko – ni iz publike ni sa bine – nije postavio Milerovoj i da ona postoje „samo u glavi autora koji piše o događaju kome nije prisustvovao i o kome pojma nema“, što je samo delimično tačno, jer autor – znam čoveka – ta „pitanja“ nije izmislio nego ih je pročitao u ovdašnjoj štampi.

Dobro, de, znamo da je naša štampa minhauzenovski lažovska, ali ako laže štampa, valjda ne laže Martensov komoderator, Ivanji Ivan, koji u prostranom tekstu u Vremenu beleži sledeće: „Kolega Martens mi je unapred rekao da želi da joj (Milerovoj) postavi pitanja o njenim ranijim stavovima o Srbiji. Zamolio sam ga da to ne čini jer će nas to odvesti u pogrešnom pravcu. Ambasador Nemačke, Aksel Ditman, tako|e mu je sugerisao da ne pokreće politička pitanja, ali novinar FAZ-a je tek posle toga insistirao na izazovu, rekao je da ni Putin ni Erdogan nisu mogli da mu zabrane da pita šta hoće, pa neće mu valjda nemački ambasador uvoditi cenzuru.“ Jeben neki igrač, Martens, Mihael, a?

Ne treba biti operativac Securiatatee, da bi se iz Ivanjijevih reči izvukao zaključak da se Martens u JDP-u pojavio s predumišljajem da isprovocira – ne Hertu Miler, ona mu je samo poslužila kao ogledalo – nego mnogostradalnu, svakakvim paljevinama podložnu srpsku publiku u JDP-u – a i šire – pa da posle u FAZ-u napiše ono što sam na početku citirao. Danasov autor drži da uopšte nije morao biti u JDP-u da bi se razložno zapitao zašto je jedan (spoljno)politički novindžija, specijalizovan za izveštavanje iz pravoslavnih postkomunističkih gubernija, džamahirija i karavilajeta, odabran da bude moderator na književnom skupu? I ko ga je odabrao? Neće biti da se Martens sam nametnuo, mada – ako se opsetimo da on ne zarezuje ni Putina ni Erdogana – ni to nije isključeno. Nastavak sledi u ponedeljak, a vi tokom vikenda porazmislite malo o izjavi koju je Talmud pre neki dan dao za Danas: „Onaj ko govori šta hoće, mora da sluša ono što neće.“