Yugonostalghia (21)

… a u stvari u cilju apsolutnog izgladnjivanja, dehidracije i iscrpljivanja putnika, koji – kada autobusi konačno stanu na benzinskoj pumpi u Šimanovcima – izleću iz autobusa kao Zlatna horda, masovno nadiru u prodavnicu, osvajaju je na juriš i kupuju sve pred sobom, presrećni što je na benzinskim pumpama bar upotreba toaleta (naoko) besplatna. Daleko je to od besplatnosti, to je najobičniji booby trap za putujuće Turke i Bugare, s čijim patnjama, iako ih ne odobravam, nimalo ne saosećam i ove redove ispisujem isključivo iz gnušanja prema poslovodstvu benzinske pumpe u Šimanovcima, nipošto iz saosećanja prema Bugarima i Turcima, koje ne drži mesto i koji – zloupotrebljavajući idiotsku floskulu o slobodi kretanja ljudi, ideja i kapitala – nekažnjeno krstare Evropom, šireći murdarluk i povećavajući ionako ogromnu entropiju. Mislim, štaviše, da bi Bugarima i Turcima, naravno, isključivo onima koje ne drži mesto i koji – zavedeni slatkorečivim lažima turističkih agencija – hrle u tuđi bolji život, upotrebu toaleta na teritoriji Srbije trebalo papreno naplatiti, ako ne i zabraniti. Budući da sam, po kazni, postavljen na dužnost svedoka svih značajnih manifestacija idiotizma, gluposti i prostakluka u Srbiji, u više sam navrata prisustvovao horor scenama koje su se događale u toaletima benzinskih pumpi za koje sam nadležan, a posebno u nužniku zloglasne benzinske pumpe u Šimanovcima, i ispred njih. U četiri rasklimatana autobusa koji sinhronizovano pristižu iz Jedrena i Plovdiva, kad se putnici stisnu, staje najmanje trista osamdeset osoba – ne računajući žene i decu – da bi onoga momenta kada se autobusi zaustave na parkingu benzinske pumpe u Šimanovcima, svih trista osamdeset putnika – uključujući i žene i decu – kao po komandi jurnuli na toalete, ne bi li – pre nego što svoje stomake ponovo napune bajatim sendvičima, sokovima, slatkišima, kikirikijem i leblebijama, a džepove kapitalista krvavo zarađenim dolarima – ispraznili od dugog sedenja prenapregnuta creva i mokraćne bešike dovedene do tačke pucanja. Budući da je kapacitet nužnika na benzinskoj pumpi u Šimanovcima ograničen – osam osoba u ženskom WC-u, u muškom (zahvaljujući pisoarima) šesnaest – u masovnim neredima ispred i unutar nužničkih kabina često bude mrtvih i ranjenih, ali sve se to brzo zataška. Niko više i ne obraća pažnju na fosforescentni sjaj ljudskih kostiju koje o noćima punog meseca sablasno svetle na pustopoljinama oko benzinske pumpe u Šimanovcima.