Zoki, pazi serija 2

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. 1) Serija (o Đinđiću) nije ni počela da se snima,
   2) Niko nije video scenario,
   3) Basarina sumnja je veća od nade.
   Sasvum opravdanio se nameće pitanje: Zašto Basara ne zašilji plajvaz i sam ne napiše scenario?

   1. Ima taj ,momenat’ u scenaristici, cenim i kod knjizevnika u scenaristici, da se ne raspisuje nesto u ciju se produkcionu izvodljivost sumnja. Da postoji neka jaca motivacija (vera u katarzitet serijalnih programa) i jos slabije poznavanje ovdasnjih produkcija, scenario bi verovatno vec postojao. Mozda je kolumnista u pravu, i meni se u dramaturskom smislu cinilo da bi bilo smislenije a i atraktivnije razvijati pricu iz ugla asasina, to sto je -i meni- malo umanjuje sigurnost u ispravnost pretpostavke ali ako i jeste tako, to onda, jbg, smanjuje verovatnocu da se to i realizuje, kao sto misli i kolumnista. U principu, slazem se sasvacim sto je u ovoj kolumni kolumnista napisao, sigurno se zbog toga usr’o od srece.

2. Slobodan sam da kažem istinu, koju i Mudri Basara opisuje ali tako da to samo pametni će razumeti, a takvih je retko među Srbe. Udaram među rogove. Niko od sluga Blesavom Vladaru ne bih smeo niti da pomisli, a tek da mu spomene, ma hajte molim vas! da snima seriju o ubistvu Jedinog političara koji je uložio svoj život da bi spasio Srbiju od srpkih divljaka, violentnih tipova kako se to u rukavicama nazivaju, a među njima i sa doktorskom titulom pravnih nauka. Ono nije On, već onaj koji zna šta Vladar želi, jer pokvareni ljudi nisu i glupi, ‘oću reći imaju silan um, jer je teže živeti nepošten nego pošteno.To je želeo lično Vladar, koji je posle tolike priče o Đinđićevoj mudrosti i nameri poželo i odlučio da i on bude taj o kome će se pričati, pa je odlučio prvo da bude premijer, pa kada je uvideo da može bolje da zadovolji svoje sulude želje domogao se mesta predsednika države. Jer pazite, radi se o teškoj patologiji dve slabosti stopljene u jednu – Egonarcizam.
   Ko što je neka protuva predložila mu da podignu spomenik Đinđiću, pa tako zaboravili da je Vladar dok je bio uličar lepio preko table sa imenom Đinđićevog bulevra ime optuženog generala za genocid, tj. generala koji je radio po želji Radikalnih Srba gde je Ludi Vladar visoko kotirao u vreme ubijnja svih drugih osim Srba, da bi u miru uništavali Srbiju. To je ono što to nije shvatio plitkoumni Ćosić kada je rekao: “Srbi što dobiju u ratu, izgube u miru”.
   Ne znam šta je sa spomenikom, ali strela usmerena prema nebu je želja Egonarciste, a to je umetnih osetio. Dok g-din Basara zna da je strelu treba usmeriti tamo gde je usmeravao Đinđić – u pakao koji Srbi sami sebi stvaraju.
   Protuvi u službi Vladara zna da ovaj se upetljao u kosovski čvor koji je hteo “lako da reši” – uzeće Severno od dela Mitrovice gde mu obitava i za njega radi Mafija. Ali jezero Gazivode koje život znači i za južnije od južnog dela Mitrovic ne daju Albanci, odnosno sagovornik srpskog Ludog Vladra – Tači. Pre toga je Vladar častio, jer ključevi od državne riznice kao da su u njegovom stolu, SPC tj. njenog Patrijarha sa jednim ili više miliona dinara, da bi taj zapevao “Vučić se bori kao lav za Kosovo!”
   No, nije do sada uspelo, ali taj još uvek radi na tome, iako zna da mu smrtna opasnost preti iz Srbije, i to iz dela koji su mu sada u službi.
   Znajući tu njegovu muku protuva u njegovoj službi se ponudlila da snime seriju o Đinđiću, ne sa namerom zašto, ko i kako je ubijen, već šta je Đinđić govorio o albanizovanom “Kosova”, srpskom Kosovo i Metohiji, gde će se posebno istaći Đinđićeva izgovorena rečnica: “Mi smo dobili Vojvodinu, a sada gubimo Kosovo”.
   Inače, kada bude Srbija oslobođena od protuva koji je uništavaju, u seriji će biti i likovi tadašnjeg predsenika države, Dr Koštunice, direkrtora RTS Tijanića, ministra unutrašnjeg dela Mihajlovića, no krakatog mladića koji se vera po zidu i lepi plakat preko imena bulevera Zorana Đniđića. A do tada neko će vljada ostati živ u Srbiji.

3. Ipak, bilo bi najpoštenije da pisac scenarija za seriju (koji možda već postoji?) bude naš znameti “pisac“ vojvoda Šešelj, koji je uoči streljanja pobegao u Hag, da tamo na miru i neometan od spoljnih uticaja, piše svoje kapitalno delo. Jedina dilema je naziv tog uradka, obzirom na bombastične naslove istog autora?

4. Nema potrebe snimati seriju o Đinđiću, dovoljno je pogledati JFK Olivera Stouna. Dalje od toga je nemoguće snimiti, nadam se da smo se razumeli.

   1. Onda mi i ne treba da snimamo serije. Već su u svetu obrađene sve teme.

      1. Tako nekako ali zato što su teme već obrađene već zato što je JFK najdalje što se smelo i moglo oći a nije baš nešto rečeno, znači sve je rečeno. Obaška što su oni svog predsednika samistalno ubili ’63—e a mi svog premijera tek 2003—e i to uz njihovu pomoć. U pop kulturi toliko kašnjenje nenadoknadivo a i neoprostivo.

5. Da ja pišem scenario, bilo bi to nešto slično satiričnoj priči Radoja Domanovića „Kraljević Marko po drugi put među Srbima“. Bila bi to serija o Zokijevom povratku među Srbe, a najupečatljivija scena bi bila kako Đinđić čupa kosu i govori: „Zar sam za ovo i za ove dao život?“ .

   1. „Zar sam za ovo i za ove dao život?“ – ahm, dotični gospodin je dobio milione „razloga“ u vidu američkih dolara, za dolare je i dao život….

   2. Da se usudim da napišem da Đinđić nije bio budala, znao je sa kim ima posla i nikakva razočaranja tu ne bi postojala. Mada nisam kompetentan ni ovono. Ostalo, pah, meni je sve jasno u fulu. Tu sam kompetentan iz muda. Otuđio se još u mladosti, prigrlio nacizam, katolicizam, antipragmatizam. Da mu je cash bio jedini cilj mogao je da bude pragmatik pa da uniđe u SPS još 1990. Do 2000 je mogao da bude par puta Slobov premijer, da namakne hrpu miliona dolara i to ne izdajničkih amerikanskih nego bre domaćih, većinom pravoslavnih miliona dolara. Zaboravili bi ga brže nego Šećeroskog a i on bi brzo zaboravio zemlju porekla imovine. A on ko kamikaza bože me sačuvaj. Osniva agencije za borbu protiv korupcije, uvodi ombudsmana, to je laku noć pameti, pragmatičar moj… Tako da neće biti Đinđića drugi put među Srbima. Zato imamo Vučića drugi put među Srbima (unapređenog), Šešelja drugi put među Srbima (posthaškog), Dačića peti put među Srbima, Koštunicu zauvek među Srbima, možda bude i Đilas drugi put među Beograđanima, možda ostane Vesić zauvek među Beograđanima? I šta nam fali? Vrh Balkana, zavist Evrope. Đinđić je bio mnogo drugačiji da bi se to moglo tolerisati. Srećom nije dugo potrajao. Mogao je da nas upropasti za nepoprav.

6. Ja samo osjećam da su ga njegovi najbliži izdali, a oni malo dalji, ali isto njegovi-streljali. Da ne pravimo zavrzlamu gdje joj mjesto nije. Sve je prosto, a zabašereno je ubistvom Zemunaca i rušenjem Šilerove. Dokle, bre, više mudrovanja? Pitajte Čedu-on sve zna.