Uspavani intelektualci

Polusvet. Oni koji su, u zamenu za minimum egzistencijalne sigurnosti, pristali da prodaju svoj glas i identitet, dok su intelektualci trošili godine na „neprofitabilno obrazovanje“. Na doktorate. Postdoktorate. I sve to ne znači ništa kada se na sceni pojavi neko sposoban da samouvereno objasni stvarnost, iako je ne vidi.

Da, slepac. Provokativno? Možda. Ali, kako drugačije nazvati onoga ko vodi a ne vidi?

Možete reći da kao psiholog vređam, ali ne radi se o uvredi, već o nemogućnosti da na brzinu pronađem tačniji izraz. Slepac. Debil. Vođa. U ovom kontekstu, to su pojmovi koji simbolizuju opasnu kombinaciju neznanja i ambicije. Najgora je, naravno, njihova sinteza – slepac koji postane vođa ili debil koji postane influenser. Bez obzira na formu, rezultat je uvek isti – poluintelektualac.

A, poluintelektualac je najopasniji. On će vam prodavati kurseve, predstavljati se kao marketing mag, ubeđivati vas da je viralnost vrhunac društvenog uspeha. Ne znate šta je opasnije – njegovo neznanje ili uverenost u sopstvenu briljantnost.

Zanimljivo je šta dobijemo kada spojimo vođu i debila – dobijemo ideološku katastrofu. Bilo da posmatramo političku arenu, ili stanje psihe pojedinca, ta kombinacija proizvodi društvene eksplozije. A, publika? Aplaudira. Jer, ne zna bolje. Jer je duhovno neobrazovana.

Pravi intelektualac? On se ne uključuje odmah. On posmatra. Nakon organskog osećanja prezira, kada se sabere, on odgovara – ironijom, kritikom, ali i edukacijom. Duhovitošću, jer intelektualac neće sebi dozvoliti zabavu radi zabave, bez ikakvog plana i logike. On će tu zabavu iskoristiti kako bi edukovao javnost, jer, ne postoji intelekt bez odgovornosti.

Kako će neko reagovati? Pravog intelektualca, da se poslužim metaforom, boli levi dlan. Zašto levi? U duhu jungijanske simbolike, leva strana predstavlja emociju, a desna racionalnost. Intelektualac, međutim, zna da su obe potrebne, ali ih ne meša. On ne koristi emociju kao oružje manipulacije. NJegov um je racionalan, ali ukorenjen u vrednostima. I zato nikada neće tvrditi da su njegove vrednosti superiorne. To čini samo poluintelektualac – onaj koji javno prodaje ideologiju, pakuje je u brend i servira kroz mreže, emisije, knjige, istraživanja, kolumne i sa TV ekrana. Jer, on zna- ekran je moć i kada govori sa njega, nemaštovito nas ubeđuje u svoju verziju realnosti. Realnost, međutim, počinje da se pokazuje kada maske padnu sa ekrana. A virtuelna stvarnost – to je samo simulakrum. Ona nije tu da vas obavesti, već da vas ubedi. Da vas oblikuje. Da vas kupi i da vam proda smisao.

U ovom trenutku bih mogla da pređem na temu smisla, ali to bi me uvelo u sferu filozofije. A ja, kao psiholog, ne bih da se mešam filozofima u posao, jer bi se moglo reći da filozofiram o psihologiji. Pravi intelektualac to ne radi. On zna granicu svoje kompetencije. Poluintelektualac? On menja profesiju zavisno od tržišnog trenda (čitaj: biznisa). Danas je politički analitičar, sutra psihoterapeut – na Instagramu. A, znamo čak i šta će sutra postati.

Zato, ostanite pažljivi. Posmatrajte. Slušajte one koji govore tiho, ali misle duboko. Ako ste prevazišli bučne poluintelektualce, možda ste spremni za tišinu intelekta.

I da se razumemo, psiholog intelektualac nikada ne bi ljude označio sa „debil“ i „slepac“. Poluintelektualac će to učiniti javno, u emisiji, dok mu masa kličući daje legitimitet. Ja sam te reči upotrebila namerno – ne da bih etiketirala, već da bih ogolila jezik kojim se danas komunicira i svet koji takav govor u javnosti podstiče.

I za kraj, vratiću se na početak da se osvrnem na marketing maga koji se nudi da me viralizuje na mrežama, jer sam jako dosadna. To radi pozivajući se na saradnju sa gorepomenutim poluintelektualcima.

Zgrožena sam marketing maže, nađi nekog ko neće da te laže. Ako ti je draže. Ali, neće moći kod intelektualca Draže.

P.S. Da ne bude zabune – ja sam naravno, poluintelektualac u tranziciji koji još nije naučio da sinhronizuje um i srce, čim vrištim iz ovih kolumni. Ali, ne na mrežama kao poluintelektualci. Ok, ipak jesam intelektualac. Rekli su mi moji pratioci.

Autorka je psihološkinja i osnivačica Centra za psihološku podršku, psihoterapiju i edukaciju „Psiho Ludens“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.