Niko nema što Srbin imade.
(Eshil)
I
EPISODIA
Na Steni, sam…
Gore nebo i dva vrana gavrana, dole zemlja Srbija. Otadžbina. Vekovno ognjište. Država. Sve jača, sve brža, sve bolja Srbija. Srbija koja ne sme da stane. Živela Srbija!
Sa zapada se valjaju tmasti oblaci, a sa svih strana srpski dušmani, lažovi, prevaranti, barabe, svetski moćnici, soroši, strane službe, oluje, ustaše, tompsoni, picule, ale i vrane, talibani, kurti, murti i ostale babaroge.
I dole, po zemlji Srbiji, Otadžbini, vekovnom ognjištu divljaju izdajnici, strani plaćenici, autošovinisti, peta kolona, šesta, sedma, tužilaštvo, blokaderi, šlog, suša, požari i ostali mrzitelji svega što je srpsko.
A on, goloruk, okovan, na Steni sam. Srce i duša njegovo su jedino oružje…
„Srce i duša mi ne daju da trpim njihove laži! NJihove laži o našem narodu i državi. Srbin neće da bude sluga. Ni podanik. Slobodu voli više od svega! A naša Srbija će biti slobodna i nezavisna i napredna zauvek!“
II
EPISODIA
Na Steni, sâm… Kida lance, stresa okove, ponosno diže glavu… Sve sâm. Razgoni tmaste oblake, ale i vrane, lažove i prevarante, skida maske izdajnicima, stranim plaćenicima, tužilaštvu, blokaderima, gasi požare, a dva vrana gavrana obara francuskim rafalima.
Polako silazi sa Andrića terase i slobodno šeta slobodnom Srbijom. Od šatre do šatre u Pionirskom parku, od toi-toia do toi-toia, i dalje, još dalje, sve do požeške šatre.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
