Put svile

Na pisti se cakli avion ’Aleksandar Vučić’ nekad ’Novak Đoković’ spreman da poleti u zagrljaj prijateljskog kineskog neba. Delegacija pristojne, normalne, demokratske Srbije sa predsednikom Aleksandrom Vućićem na čelu sa nestrpljenjem čeka da se vine u plavi beskraj i što pre sretne vekovne prijatelje srpskog naroda Si Đinpinga, Kim Džong Una, Vladimira Vladimiroviča…

Oko aviona se okupio pristojan i normalan Srpski svet da isprati najdražeg vazduhoplovca. Mnogi su tužni. Dodik turio prst u uvo i zapeva: ’Jel ti žao što se rastajeeeeeeemo’. Ana Brnaba elokventno plače. Dačić rida. Vulin ronza. Bakarec usitnio, jecucka. Jeca Karleuša zapomaže.

Tu su i ostali. Kuki, Muki, Žeks i još jedan izvode ispraćajni mjuzikl. Nebojša Krstić i Filip Višnjić se dohvatili instrumenata i opevaju i pistu i avion i ono unutra.

DJVučićević na Ispraćaj dojahao, Jorgovanka se krsti – ne zna ko je ko. Šešelj stigao šleperom Pinka, a Toma Nikolić sa Dragicom.

I, tačno u minut, kapetan letelice Aleksandar Vučić dade gas i avion polete put svike…

DOČEK

Peking. Aerodrom ’Si Đinping’. Crveni tepih. Zastave. Vojna muzika. Garda. Ostala dekoracija. Drage goste dočekuje prva zamenica trećeg pomoćnika upravnika Biblioteke CK KPK Šang Du zbana Šano Dušo.
Pa Parada. Susreti. Slikanja. Rukovanja. Slikanja. Razgovori. Slikanja. Šetnja. Slikanja. Večara. Slikanja. Ispraćaji. Slikanja.

POVRATAK

Surčin. Aerodrom ’Aleksandar Vučić’. Pristojan, normalan, fini Srpski svet se od Ispraćaja nije razilazio, čekao je Povratak. I sad je odahnuo – vratio se, nije strugnuo.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.