Prst na obaraču: Šta se dogodilo poslednji put kada je NATO članica oborila ruski avion?

U petak su tri ruska MiG-31 prekršila vazdušni prostor Estonije na 12 minuta pre nego što su ih presreli NATO borbeni avioni, među kojima su bila i italijanski F-35 koji učestvuju u pojačanoj misiji NATO za nadzor nad Baltičkim državama, podseća Politico.

Ranije ovog meseca, ruski dronovi su ušli na teritoriju Poljske i najmanje tri su oborena nakon što su na njih odgovorili poljski F-16 i holandske F-35.

„Rusija ne bi trebalo da sumnja: NATO i saveznici će, u skladu sa međunarodnim pravom, upotrebiti sve neophodne vojne i nevojne alate da se odbrani“, naveli su u utorak ambasadori NATO-a u zajedničkom saopštenju.

Moskva negira da je učinila išta loše.

Nekoliko NATO zemalja, uključujući Poljsku i Švedsku, sada upozoravaju da su spremne da obore ruske avione koji uđu u njihov vazdušni prostor.

Međutim, prema rečima Čarli Saloniusa Pasternaka, direktora Helsinškog think tanka Nordic West Office, postoji osnovna razlika između Moskve i NATO-a.

„Rusija kaže da smatra da je u vojnom sukobu sa nama i Zapadom. Mi to ne vidimo na taj način i zbog toga su nam pravila angažovanja drugačija“, rekao je on.

1. Koja su pravila angažovanja NATO-a?

Pravila angažovanja NATO-a su poverljiva.

Ona definišu „parametre onoga što vojska može da učini u datoj situaciji, što znači da se razlikuju u zavisnosti od misije ili operacije“, objasnila je Oana Lungesku, bivša portparolka NATO-a, a sada saradnica istraživačkog instituta Royal United Services Institute u Londonu.

Pravila angažovanja moraju biti u skladu sa političkim smernicama saveza, dodala je. „Za NATO, glavna politička smernica jeste da je to odbrambeni savez čiji je cilj odvraćanje agresije i sprečavanje bilo kakvog sukoba, a ukoliko to ne uspe, da se brani i pobedi“.

Ova pravila odobrava Severno atlantski savet (NAC), koji okuplja sve NATO saveznike. Njih sprovodi Vrhovni saveznički komandant u Evropi (SACEUR), trenutno general Aleksus Grinkevič, general vazduhoplovstva SAD koji takođe komanduje američkim snagama u Evropi.

Kao i svaka politička odluka unutar saveza, pravila angažovanja zahtevaju konsenzus.

2. Šta je sa nacionalnim oružanim snagama?

NATO pravila angažovanja ne sprečavaju oružane snage država članica da donose sopstvene odluke na svojoj teritoriji kada su pod nacionalnom komandom.

U utorak je Litvanija usvojila nova pravila koja dozvoljavaju njenoj vojsci da reaguje na kršenja vazdušnog prostora „ranije i brže“.

Rumunija, čiji je vazdušni prostor višestruko bio povređen od strane ruskih dronova u proteklim mesecima, u četvrtak saziva Vrhovni odbrambeni savet kako bi definisala pravila angažovanja u slučaju novih upada dronova ili pilotažnih letelica.

Međutim, mogu postojati rizici ako jedinstvena akcija neke zemlje dovede do eskalacije, na šta je u ponedeljak aludirao poljski premijer Donald Tusk.

„Spremni smo na svaku odluku usmerenu na uništavanje objekata koji nam mogu pretili, poput ruskih borbenih aviona“, rekao je na konferenciji za novinare, dodajući da se mora postići i neka vrsta konsenzusa među saveznicima u NATO-u.

„Moram biti 100 odsto siguran da će svi naši saveznici postupiti na isti način kao i mi. Moram biti 100 odsto siguran da kada sukob uđe u tako akutnu fazu, nećemo biti sami u tome“, nastavio je poljski premijer.

„Moramo dobro razmisliti pre nego što donesemo odluke koje bi mogle izazvati veoma akutnu fazu sukoba“.

Međutim, taj scenario se ne bi odnosio na incident od petka iznad Estonije, jer baltičke države nemaju sopstvene flote borbenih aviona i oslanjaju se na NATO misije za nadzor vazdušnog prostora.

Prema bivšem NATO zvaničniku, upravo zato što Estonija nema svoje ratne avione, Rusija je prekršila njen vazdušni prostor. „Da je upad bio iznad Finske, Finci bi mogli da odluče da ga obore. U baltičkom vazdušnom prostoru, obavezni smo da idemo kroz NATO lanac komandovanja“.

3. Zašto NATO nije oborio ruske borbene avione?

Postoji nekoliko razloga – političkih i vojnih – zbog kojih NATO avioni nisu oborili ruske MiG-31 prošle nedelje.

„Odluke o tome da li se angažovati u obaranju aviona uvek se zasnivaju na dostupnim obaveštajnim podacima o pretnji koju avion predstavlja“, rekao je u utorak generalni sekretar NATO-a Mark Rute, navodeći da u Estoniji nije detektovana „nikakva neposredna pretnja“.

On je ponovio stav estonskog premijera Kristena Mihala, koji je rekao da „postoje svakako različiti parametri za upotrebu sile“, nagoveštavajući da incident u petak nije zahtevao takvu reakciju, uprkos očiglednoj nameri.

NATO odgovor je bio u skladu sa procedurom, rekao je za lokalne medije bivši šef estonskog ratnog vazduhoplovstva Jak Tarien, dodajući da se sila ne koristi odmah u vreme mira, pod pretpostavkom da upadi mogu biti greška.

Prema mišljenju Mikole Bjelieskova, ukrajinskog vojnog analitičara i istraživača u Nacionalnom institutu za strateške studije Ukrajine, i rizik od eskalacije i neizvesnost oko stava Donalda Trampa uticali su na način na koji je NATO reagovao.

„U principu, niko neće započeti Treći svetski rat zbog ovoga“, rekao je on. Evropske zemlje „misle da je NATO ograničen činjenicom da nema sigurnosti u reakciju i stav SAD pod Trampom“.

4. Da li NATO zemlje razmatraju promenu pravila angažovanja?

Nije jasno da li trenutna pravila angažovanja dozvoljavaju NATO avionima da obaraju ruske ratne avione i ako dozvoljavaju, pod kojim okolnostima.

Unutar saveza postoji opšti osećaj da su odbrambene sposobnosti NATO-a adekvatne da odgovore zadatku.

„Biće mnogo debata nakon incidenta u Estoniji“, rekao je jedan NATO diplomata, kojem je odobrena anonimnost kako bi mogao govoriti iskreno, „ali nije vladao osećaj da kaskamo za situacijom“.

U NATO-u trenutno traje rasprava o tome da li bi pravila za misije nadzora vazdušnog prostora trebalo da budu pooštrena. „Diskusije će se nastaviti unutar NATO-a o odgovarajućim merama i reakcijama. Važno je da Rusija promeni ponašanje“, rekao je visoki NATO diplomata.

Visoki zvaničnici Estonije, Litvanije i Češke pozivaju na odlučniji odgovor ukoliko Rusija ponovo testira NATO, uključujući i mogućnost obaranja ruskih borbenih aviona.

„Moramo odgovoriti na odgovarajući način, uključujući i eventualno obaranje ruskih aviona“, rekao je predsednik Češke Petr Pavel.

Na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u utorak, američkog predsednika pitali su da li veruje da bi NATO zemlje mogle oboriti ruske avione u slučaju upada. „Da, verujem“, odgovorio je on.

„Razumem“, odgovorio je poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Šikorski.

5. Kako NATO može promeniti pravila angažovanja?

U većini slučajeva, promene pravila angažovanja moraju da prođu kroz Severni atlantski savet (NAC), gde saveznici donose konsenzusnu odluku na osnovu vojnih saveta i konsultacija sa Vrhovnim savezničkim komandantom u Evropi (SACEUR), generalom Aleksusom Grinkevičem.

Međutim, od početka ruske invazije na Ukrajinu, SACEUR ima proširena ovlašćenja da samostalno vrši prilagođavanja poput slanja dodatnih brodova ili aviona u određena područja bez potrebe da svaki potez odobrava NAC.

„NATO-ovi odbrambeni planovi su aktivirani 24. februara 2022. Ti planovi se i dalje prilagođavaju, a to SACEUR-u daje značajna ovlašćenja u pogledu upotrebe resursa i snaga“, rekla je Oana Lungesku, bivša portparolka NATO-a.

6. Šta se dogodilo poslednji put kada je NATO članica oborila ruski avion?

Turska je 2015. oborila ruski bombarder Suhoj-24M blizu tursko-sirijske granice, nakon narušavanja vazdušnog prostora od 17 sekundi i nekoliko upozorenja.

Ključno je, međutim, da to nije bila NATO misija za razliku od incidenta u Estoniji već odluka doneta pod nacionalnom komandom.

„Turska je imala svoju avijaciju i donela odluku samostalno, a saveznike je obavestila (detaljno) tek naknadno. Pokazalo se kao veoma efikasno“, rekao je visoki NATO diplomata.

Turska je tada aktivirala član 4 NATO sporazuma i reprodukovala audio-zapis upozorenja u Savetu. NATO je zatim izdao zvanično saopštenje i pomogao Turskoj u nadzoru vazdušnog prostora dodatnim AWACS avionima za rano upozorenje.

Prema rečima estonskog generala Jaka Tariena, incident je imao posledice: Moskva je uvela trgovinske sankcije Ankari, a predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan se kasnije izvinio.

Međutim, ruski avioni su nakon toga prestali da lete kroz turski vazdušni prostor.